Naučnici rešili misteriju ljudske desnorukosti: Sve je počelo uspravnim hodom
Zašto je čak 90 odsto ljudi dešnjaci, pitanje je koje decenijama intrigira naučnike.
Nova studija istraživača sa Univerziteta u Oksfordu sugeriše da odgovor leži u dve ključne evolutivne promene — uspravnom hodanju i razvoju većeg mozga.
Istraživanje su sproveli dr Tomas A. Pušel i Rejčel M. Hurvic sa Oksfordske škole za antropologiju i muzejsku etnografiju, zajedno sa profesorom Krisom Venditijem sa Univerziteta u Redingu.
Ovo istraživanje objavljeno u časopisu PLOS Biology obuhvatilo je analizu više od 2.000 primata iz 41 vrste. Naučnici su proučavali različite faktore, poput upotrebe alata, veličine tela, društvenog ponašanja i veličine mozga, kako bi otkrili poreklo dominacije desne ruke kod ljudi.
Rezultati pokazuju da su naši preci, prelaskom na hodanje na dve noge, oslobodili ruke za složenije zadatke, što je vremenom dovelo do specijalizovanije upotrebe jedne ruke. Kasnije je razvoj većeg i složenijeg mozga dodatno pojačao sklonost ka desnoj strani.
Naučnici smatraju da su rani ljudski preci imali samo blagu preferenciju ka desnoj ruci, slično današnjim velikim majmunima. Međutim, kod vrsta roda Homo, poput Homo erectusa i neandertalaca, ta sklonost postajala je sve izraženija.
Ipak, istraživači ističu da još nije potpuno jasno zašto je levorukost opstala tokom evolucije, niti koliko je ljudska kultura uticala na dominaciju desnorukosti.
- Naši rezultati ukazuju da je desnorukost povezana sa ključnim osobinama koje nas čine ljudima — uspravnim hodom i razvojem velikog mozga - rekao je dr Tomas Pušel sa Univerziteta u Oksfordu.
Izvor: sciencedaily.com/zdravlje.kurir.rs