OD „NIJE MI NIŠTA“ DO PRAVOG ODGOVORA: Zašto više nije dovoljno čekati da nešto zaboli
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborKoliko zaista poznajemo svoje zdravlje? Znamo koliko smo spavali, koliko smo se kretali, možda čak i kakav nam je puls, ali na pitanje šta se zaista događa u našem organizmu često odgovaramo samo na osnovu osećaja: „Dobro sam.“
I najčešće jesmo.
Ali telo ne šalje baš za svaku promenu jasnu poruku. Neke tegobe nastaju postepeno, neke dugo ostaju neprimetne, a neke simptome lako pripišemo umoru, stresu, godinama ili užurbanom načinu života. Zato savremena medicina danas ne počinje tek onda kada nešto zaboli. Dobra dijagnostika može da bude način da ono što ne osećamo – ipak proverimo.
Jer između „nije mi ništa“ i „znam da sam dobro“ postoji važna razlika.
Kada ono što ne osećamo ipak može da se vidi
Nekada je upravo ono što ne možemo da osetimo potrebno pogledati.
Savremena radiologija omogućava lekarima da zavire u različite delove organizma i dobiju mnogo precizniju sliku nego što je moguće samo na osnovu simptoma. Magnetna rezonanca, CT, ultrazvuk, RTG, mamografija i DEXA danas su deo dijagnostike koja se bira u zavisnosti od tegoba, životne dobi, faktora rizika i preporuke lekara.
U MD Clinic u Beogradu na vodi dostupne su ove metode, od magnetne rezonance i CT-a do mamografije, ultrazvuka, RTG-a i DEXA pregleda.
Magnetna rezonanca, na primer, može da se koristi za pregled mozga i kičmene moždine, zglobova i mišića, dojki, abdomena i male karlice. Mamografija ima važnu ulogu u proceni promena na dojkama, dok DEXA daje podatke o gustini kostiju i koristi se u proceni rizika od osteoporoze.
Poenta nije da se uradi „sve što postoji“. Naprotiv. Dobar pregled je onaj koji odgovara konkretnoj osobi i onome što lekar želi da proveri.
Srce ne mora da zaboli da bismo ga proverili
Srce je možda najbolji primer zašto osećaj nije uvek dovoljan.
Visok krvni pritisak, poremećaji srčanog ritma i pojedini faktori rizika mogu postojati i kada se čovek oseća sasvim dobro. Zato kardiološki pregled nije rezervisan samo za trenutak kada se pojave bol u grudima ili lupanje srca.
U zavisnosti od potrebe, kardiološka obrada može da počne jednostavnim EKG-om, a po preporuci lekara da se nastavi Holterom EKG-a ili krvnog pritiska, testom opterećenja i ultrazvukom srca. Kod određenih pacijenata koriste se i naprednije metode, poput CT koronarografije ili magnetne rezonance srca.
Drugim rečima, nije potrebno čekati da srce pošalje dramatičan signal da bismo mu posvetili pažnju.
„Verovatno je od stresa“ – ili ipak nije?
Sa digestivnim tegobama često imamo spreman odgovor.
Gorušica? Verovatno hrana. Nadutost? Nešto smo pojeli. Bol u stomaku? Stres. Promena u pražnjenju creva? Proći će. I nekada zaista prođe. Ali kada se tegobe ponavljaju, traju ili menjaju svoj karakter, nije loše prestati sa nagađanjem i potražiti stručan odgovor.
Gastroenterologija obuhvata čitav niz problema koji se odnose na jednjak, želudac, creva, jetru, pankreas, žučnu kesu i žučne puteve. Kada je potrebno, dijagnostika može uključiti gastroskopiju, kolonoskopiju, endoskopski ultrazvuk i druge procedure.
Slično je i sa simptomima poput dugotrajnog umora, promena telesne težine, nesanice ili promena raspoloženja. Iza njih može stajati mnogo različitih razloga, pa je važno ne donositi zaključke unapred. Kada tegobe traju ili se ponavljaju, razgovor sa lekarom i odgovarajuća endokrinološka procena mogu biti važan korak ka odgovoru.
Jedan simptom ne živi u jednom organu
Organizam ne funkcioniše po principu odvojenih fioka.
Glavobolja, na primer, može imati različite uzroke. Bol u leđima ne mora uvek biti samo ortopedski problem. Umor može biti posledica brojnih faktora. Zbog toga ponekad nije dovoljan jedan pregled, već je potrebno povezati više informacija.
Upravo tu može da bude prednost kada su različite specijalističke oblasti dostupne na jednom mestu.
MD Clinic objedinjuje radiologiju i veliki broj specijalističkih pregleda – od kardiologije, gastroenterologije, endokrinologije i neurologije do dermatologije, ortopedije, urologije, nefrologije, hematologije, pulmologije, ginekologije i pedijatrije. Dostupne su i oblasti poput onkologije, hirurgije, ORL-a, fizikalne i regenerativne medicine.
Jer ponekad je za dobar odgovor potrebno više perspektiva.
Pregled koji ima smisla za vas
Preventivni pregled ne bi trebalo da bude takmičenje u broju urađenih analiza i snimanja. Ono što je potrebno osobi od 25 godina neće biti isto što i nekome ko ima 45 ili 60. Menjaju se životne navike, rizici, porodična istorija, hormonski status i potrebe organizma – pa bi tome trebalo prilagoditi i kontrole.
Zato MD Clinic ima različite sistematske preglede za žene, žene starije od 45 godina, muškarce, muškarce starije od 50 godina, kao i menadžerski sistematski pregled. Suština, međutim, nije u tome da se uradi što više pregleda. Već da se uradi ono što ima smisla.
Ne tražimo bolest. tražimo odgovor
Možda je upravo to najjednostavniji način da promenimo odnos prema preventivnim pregledima. Ne treba čekati da nas nešto ozbiljno zaboli da bismo počeli da brinemo o sebi. Ali ne treba ni nasumično raditi preglede iz straha da ćemo nešto pronaći. Između ta dva ekstrema nalazi se mnogo racionalniji pristup: razgovor sa lekarom, procena rizika i dijagnostika koja odgovara konkretnoj osobi.
Da se tegoba koja traje ne pripisuje automatski stresu. Da se promena koja nas brine proveri. Da se ono što možemo da proverimo ne ostavlja za „jednog dana“. A kada su nalazi dobri – možda je upravo to najbolja vest. Jer smisao preventivnog pregleda nije da nam pronađe problem po svaku cenu. Njegova najveća vrednost je da nam omogući da umesto pretpostavke imamo odgovor.
MD Clinic u Beogradu na vodi na jednom mestu objedinjuje različite specijalističke oblasti, savremenu radiološku dijagnostiku i preventivne programe, uz tim lekara iz brojnih grana medicine.
Jer „dobro sam“ je osećaj. „Proverio sam“ je informacija.
Promo