Na najvažniji poziv već godinu dana čeka i Željka Bojić, koja se 13 godina bori sa hroničnom bolešću jetre, dijagnoza joj je sekundarna bilijarna ciroza. Jedino rešenje je nova jetra. A na listi za transplantaciju je već godinu dana.
- Kada je moje ime upisano na listu pre godinu dana, mislila sam da ću sada, na Nacionalni dan donora organa imati nešto novo da kažem. Ali, nažalost nemam. Za tih godinu dana nisam dobila nijedan poziv. Baš nijedan - kazala je Željka juče na konferenciji u Beogradu.
Iako je našminkana i sređena, pa niko ne bi rekao da vodi bitku za život, Željka veli da "možda puder i šminka pokriju spoljni deo, ali dublje ožiljke ne može ništa da sakrije".
- Muči me to što svakog jutra pijem lekove koji mi ne pomažu da ozdravim, nego me održavaju u životu. I ne znam koliko će to još trajati. Teško mi je jer se svakog jutra budim i ustajem sa strahom da li ću ugledati bele ili žute beonjače u svom odrazu u ogledalu. Ako vidim da su žute, znam da je kraj blizu - kazala je Željka, pa nastavila:
- Teško mi je da sam 24 sata kraj telefona. Evo, i sada, dok sedim pred vama telefon je tu, i u meni postoji nada da će možda baš sad da zazvoni.
Teško joj je više da bude jedna od 2.000 ljudi koji čekaju na transplantaciju nekog organa i samo statistički podatak. Samo jedno želi.
- Od sveg srca želim da živim. Želim da sa svoje 33 godine planiram porodicu, a ne da sedim i da čekam kada će neko da smogne snage da u najtežem trenutku izgovori to "da" i da novu šansu mom životu. Svojom pričom ne želim da izazovem sažaljenje. Naprotiv. Želim samo da me razumete. Želim da osetim i onu drugu stranu života, da budem sa strane gde su ljudi koji su zahvaljujući nečijem "da" danas ovde među nama. Želim i ja da jednog dana, baš kao i Mladen (Todić, predsednik Udruženja "Zajedno za novi život", kome je pre šest i po godina transplantirana jetra, prim. nov.) ispratim ćerkicu prvi dan u školu. Želim da se probudim i da kažem da me ništa više ne boli i da sam zdrava - izgovorila je Željka u dahu, pa završila rečima:
- Nas dve hiljade smo tu negde, među vama. Sedimo i čekamo. Potrudite se da ukoliko dođete u situaciju, a verujte nikada se ne zna ko može doći u tu situaciju jer ona stiže neplanski i nenadano, da se setite moje priče i priče još nekog drugog ko čeka organ. Smognite snage i recite "da".
Već je bila u suzama, a i mnogi pored nje...
Dr Aleksandra Vlačić, direktorka Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja objasnila je da važno da ljudi shvate da moždana smrt znači da će pacijent umreti za najkasnije 72 sata, kada će i srce prestati da mu kuca. I da za to vreme, dok je mozak mrtav, a organe još održavaju u životu, porodica može da ih donira i spasi nekoliko života ljudi kojima je jedini lek novi organ, dobijen od preminule osobe.
Kurir.rs/ J.S.S.