Nova studija otkriva da je veća verovatnoća da će „noćne price“ više nego nego ranoranioci imati nezdrav način života i povećan rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, otkrili su Istraživači iz Brigham and Vomen's Hospital
Biti "noćna ptica" ne znači ostati do kasno na žurci. Radi se o cirkadijalnim preferencijama osobe ili o prirodnom telesnom satu koji je delimično genetski podešen da ostane budan do kasno. To znači da su oni koji kasno odlaze u krevet drugačije "programirani" od ljudi za koje se čini da se automatski bude u cik zore i klimaju glavom u ranim satima.
Analiza podataka više od 60.000 medicinskih sestara koje su učestvovale u Studiji zdravlja medicinskih sestara II otkrila je da ljudi koji imaju običaj da kasno odlaze na spavanje češće konzumiraju nezdravu ishranu, manje vežbaju, imaju veći indeks telesne mase, spavaju manje sati i konzumiraju cigarete u odnosu na ranoranioce - prema izveštaju objavljenom u Annals of Internal Medicine kako prenosi NBC News.
Kasniji odlazak u krevet uvećava rizik od srčanih oboljenja
Postoji veća verovatnoća da će "noćne ptice" razviti dijabetes - oko 19%, nakon što su istraživači objasnili uticaj nezdravih navika povezanih sa kasnim odlaskom u krevet. To znači da možda postoji nešto u vezi sa kasnijim buđenjem i ustajanja što povećava rizik od dijabetesa.
- Povećan rizik od 19% predstavlja snažan faktor rizika - rekla je viši autor studije, Tianii Huang, docent medicine na Harvardskoj medicinskoj školi i saradnik epidemiolog u Brigam i ženskoj bolnici u Boston.
Među ženama u studiji, 11% je izjavilo da su kasno odlazile u krevet, dok je 35% reklo da su ranoranioci. Ostatak, otprilike polovina, nije se snažno identifikovao ni kao jutarnja ni noćna osoba.
Ovo istraživanje je najnoviji dokaz koji pokazuje da takozvani večernji hronotip - ili osećanje da imate više energije noću - može biti opasno po vaše zdravlje. Prethodna istraživanja su povezivala ovu naviku sa gojaznošću i srčanim oboljenjima.
Dakle, mnoge noćne sove kasno idu u krevet, ali moraju rano da ustaju da bi radile. U našoj studiji smo otkrili da među ljudima sa večernjim hronotipom koji su radili noćne smene nije bilo veze sa povećanim rizikom od dijabetes - ističe Huang.
Geni "krivi" za sklonost ka večernjem hronotipu
Marie-Pierre St-Onge, direktor Centra izvrsnosti za spavanje i cirkadijalna istraživanja na Vagelos koledžu lekara i hirurga Univerziteta Kolumbija, rekla je da ako nije moguće pronaći poslove koji se mogu obaviti kasnije ranije tokom dana, onda ljudi sa takvim biološkim satom moraju da vode računa o svojim životnim navikama.
- Ako ste u mogućnosti da se hranite zdravo, dobro spavate i budete fizički aktivni, manji ste u manjem riziku - rekao je St-Onge.
Dok neki ljudi uspevaju da promene svoj način spavanja zbog različitih životnih događaja, kao što je rađanje dece, "imaju tendenciju da se vrate nazad“, rekao je St-Onge.
- Ne možete se boriti protiv svog tela - ističe ona.
Huang se složio:
- Neki ljudi mogu imati veoma jak genetski uticaj na večernji hronotip. To je ono što ga čini veoma teškim za promenu.
I naši preci su "čuvali stražu"
St-Onge sumnja da su neki ljudi evoluirali tako da imaju večernji hronotip jer je nekada postojala „potreba da neki ljudi budu budni noću" kada drugi nisu mogli biti i na taj način bi mogla postojati 24-časovna pokrivenost u smislu sigurnosti.
Nova studija je „zaista zanimljiva“, ali ne dokazuje da večernji hronotip izaziva povećan rizik od dijabetesa, rekao je specijalista za spavanje dr Džejms MekGirk.
Još jedno ograničenje studije je to što su ispitanike činile uglavnom belkinje, rekao je MekGuirk, docent neurologije na Medicinskom centru Univerziteta Vanderbilt u Nešvilu u Tenesiju.
Mnogi ljudi koje dolaze u kliniku kod McGuirk imaju večernji hronotip.
- Oni stvarno osećaju da bi trebalo da idu rano u krevet - rekao je on. - Misle da imaju nesanicu ali samo rade protiv unutrašnjeg hronotipa.
(kurir.rs/nbcnews.com)