Prema kalendaru Svetske zdravstvene organizacije, treća nedelja septembra obeležava se širom sveta kao nedelja borbe protiv tuberkuloze. Iako se ova zarazna bolest može sprečiti i izlečiti, preko 10 miliona ljudi oboli od nje svake godine, a preko 1,5 miliona ljudi umre. Jedina zarazna bolest koja je izazvala više smrtnih slučajeva poslednjih godina bio je Covid-19 2021. godine.
Tokom poslednjih 100 godina, istraživanja vezana za lečenje i prevenciju tuberkuloze spasila su milione života, ali ipak nisu uspela da obuzdaju epidemiju. Iako neka novi napori ulivaju nadu, napredak je spor, a zdravstvena kriza izazvana tuberkulozom je na ivici eskalacije.
Pored velike smrtnosti, Covid-19 i tuberkuloza imaju i druge sličnosti. Oba virusa se šire vazdušnim putem, uglavnom pogađaju pluća, a uobičajeni simptomi su kašalj, groznica i umor. Međutim, za razliku od Covid-19, istraživanja o vakcinama, terapijama i dijagnostici tuberkuloze godinama su u zapećku, što je dovelo to toga da je posle jedne decenije broj smrtnih slučajeva uzrokovanih tuberkulozom u svetu ponovo u porastu.
Za prevenciju tuberkuloze postoji samo jedna licencirana vakcina i to je BCG (Bacille Calmette-Guerin) vakcina, koja je prvi put upotrebljena 18. jula 1921. godine u Parizu. U Srbiji se sprovodi aktivna imunizacija protiv tuberkuloze se ovom vakcinom kod dece u prvoj godini života sa ciljem da se spreče određeni teži klinički oblici. Bebe se vakcinišu prilikom otpuštanja iz porodilišta, a ona deca rođena van porodilišta do navršena dva meseca života u teritorijalno nadležnom domu zdravlja.
Iako se pokazala kao najefikasnija, ova vakcina ima ograničenja jer ne štiti adolescente i odrasle, pa je 2021. godine bilo oko 10,6 miliona novoobolelih od ove bolesti. Iako se sama tuberkuloza leči antibioticima, lečenje traje 6 do 9 meseci, a u nekim slučajevima gde postoji otpornost na prepisane lekove može da potraje i do 2 godine. U poslednjih 10 godina radilo se na razvoju lekova koji bi rešili sve veći broj takvih slučajeva, ali i smanjili trajanje lečenja. Međutim, dostupnost ovih lekova nije jednako rasprostranjena u svim zemljama sveta, a u onima u kojima postoji najveći problem sa ovom bolešću je ponekad i nepostojeća. Zbog toga se tuberkuloza i vek nakon otkrića preventivne vakcine smatra najrasprostranjenijom bolesti u svetu.
Potrebna dodatna istraživanja za obuzdavanje pandemije
Razvoj novih alata i moguće nove vakcine protiv tuberkuloze koja bi, osim beba, delovala i na odraslo stanovništvo je dosta usporio. Dok su vlade potrošile oko 90 milijardi dolara na istraživanje vakcine protiv korona virusa samo u prvoj godini pandemije, ukupna potrošnja na razvoj nove vakcine protiv tuberkuloze je samo delić toga i iznosi 1,1 milijardu dolara u poslednjih 11 godina.
Osim toga, i kada dođe do razvoja novih lekova oni nisu ravnopravno dostupni jer visoke cene ograničavaju njihovu dostupnost u siromašnijim zemljama, u kojima su one i najpotrebniji.
I u Srbiji raste broj obolelih
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u Srbiji su prošle godine, prema preliminarnim podacima, rеgistrоvаnе 434 оsоbе оbоlеlе оd tubеrkulоzе, što predstavlja porast broja obolelih u poređenju sa 2021. i 2020. godinom kada je priјаvljеnо 259 i 314 slučајеvа. Među obolelim iz prošle godine rеgistrоvаno je 24 dece starosti do 18 godina, dоk ih prethodne dve godine bilo 13, odnosno 12 istоg uzrаstа. Poslednjih 15 godina еpidеmiоlоškа situаciја s tubеrkulоzom je stаbilnа, zahvaljujući obuhvatu BCG vakcine koji je poprilično visok (97-99 odsto), ali i primеni strаtеgiја prеvеnciје i kоntrоlе оvе bоlеsti iako se pоvrеmеnо rеgistruјu еpidеmiје u kоlеktivimа kао štо su škоlе i drugе ustаnоvе kоlеktivnоg smеštаја, navodi Batut.
Izvor: Wellcome/Kurir