U Specijalnoj bolnici za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“ u Beogradu godišnje se leči 5.000 pacijenata sa akutnim moždanim udarom, a dr Tatjana Golubović, specijalista neurologije i načelnik Jedinice intenzivnog lečenja otkriva na koje sve načine se timovi iz ove zdravstvene ustanove bore za svaki život i zašto je za lekara najveća nagrada kada mu nakon moždanog udara pacijent dođe na kontrolu i postavi sledeće pitanje: „Doktorka, mogu li ja ovog leta da idem na ronjenje?“
- Iako je moždani udar moguće prevenirati lečenjem i kontrolom faktora rizika koji do njega dovode, on i dalje u savremenom svetu predstavlja jedan od vodećih uzroka smrtnosti i invaliditeta. U našoj ustanovi godišnje se leči 5.000 pacijenata sa akutnim moždanim udarom. Najteži od njih, oko 1.000 godišnje, hospitalizuju se u Jedinici intenzivnog lečenja koja broji 22 bolesničke postelje. Tim koji se brine o ovim bolesnicima čine neurolozi, anesteziolozi, internisti kao i medicinske sestre i tehničari koji su veoma stručni, uvežbani i posvećeni. Zadatak svakog lekara, a posebno neurologa, koji se bavi lečenjem moždanog udara, je da što pre utvrdi tip moždanog udara, lokalizaciju, vrstu i stepen oštećenja koje je ova opasna bolest ostavila - ističe dr Tatjana Golubović.
Preduprediti moguće komplikacije moždanog udara
Prema rečima naše sagovornice cilj u prvim danima lečenja jeste da se adekvatnom terapijom svi faktori rizika stave pod kontrolu, kao i da se preduprede moguće komplikacije moždanog udara.
- Međutim, lečenje najtežih oblika moždanog udara u Jedinicama intenzivne nege zahteva primenu brojnih drugih metoda koje za cilj imaju spasavanje samog života ovih bolesnika. Na naše odeljenje bolesnici često dolaze bez svesti i sa teško oštećenom funkcijom disanja i srčanog rada. Zbog toga je naš zadatak da, u prvim minutima, sprovedemo mere reanimacije koje podrazumevaju uspostavljanje pravilnog srčanog rada, adekvatnog disajnog puta intubacijom i omogućavanje disanja uz pomoć mehaničkih ventilatora.
Oticanje moždanog tkiva, najteža posledica
Doktorka Golubović kaže da je najozbiljnija posledica ovako teškog moždanog udara oticanje moždanog tkiva koje, ako se ne zaustavi, može dovesti do smrtnog ishoda.
- Zbog toga je naša sledeća mera lečenja, primena antiedematozne terapije u vidu različitih infuzionih rastvora. Ukoliko ove mere ne dovedu do uspeha, konsultujemo neurohirurge, koji u određenim situacijama, mogu hirurškim putem da zaustave oticanje moždanog tkiva. U Jedinici intenzivnog lečenja sprovodi se neprestano praćenje srčanog rada, krvnog pritiska, disanja, temperature za šta koristimo kompjuterizovane monitore vitalnih parametara koji nam pomažu da pravovremeno reagujemo i na najsuptilniju promenu. U isto vreme borimo se i sa brojnim komplikacijama moždanog udara kao što su infekcije ili tromboze koje često mogu da pogoršaju već dovoljno ozbiljno stanje - navodi dr Golubović.
Pacijentov optimizam je lekarim podstrek
Prema svetskim podacima, objašnjava doktorka, smrtnost od moždanog udara u jedinicama intenzivnog lečenja je, nažalost, veoma visoka.
- Ti podaci nas ne obeshrabruju da se borimo za život svakog bolesnika. Kada smo prošle godine primili pacijenta starog 40 godina sa teškim moždanim udarom, koji je bio u komi, i koji je zahtevao pomoć mehaničke ventilacije za disanje, niko od nas nije mogao da pomisli da će taj isti pacijent, nakon tri meseca naše zajedničke borbe, doći na kontrolu na svojim nogama i postaviti mi pitanje „Doktorka, mogu li ja ovog leta da idem na ronjenje?“. Nakon teškog i često iscrpljujućeg dana ili noći, ovakvi pacijenti nas oplemene njihovim optimizmom i voljom za oporavkom i daju nam podstrek da nastavimo da se usavršavamo i napredujemo.