Postoji velika šansa da ste svom doktoru barem jednom rekli neku "belu laž", bilo zbog stida ili zbog želje da izgledamo zdravo. Šta god da je razlog, znajte da je vaš lekar profesionalac u postavljanju dijagnoze, pa čak i ako mislite da se izvlačite, velika je verovatnoća da će vas otkriti. Ovo su česte laži pacijenata izazivaju negodovanja lekara.
Prema studiji iz 2018. godine, objavljene u magazinu Healthline, između 60 i 80 procenata pacijenata tokom ranijih pregleda ili nisu rekli svom lekaru istinu, ili su se uzdržali od toga da im kažu sve informacije. Razlozi zbog kojih ljudi lažu svoje doktore su različiti; jedna anketa je pokazala da 75 odsto ljudi koji lažu to čini iz sramote, 31 odsto to čini da bi izbegli diskriminaciju, a 22 odsto to čini jer nisu sigurni da će ih shvatiti ozbiljno (piše magazin British Columbia Medical Journal).
Pijem alkohol samo povremeno
Ako ste skloni da propustite da pomenete lekaru nekoliko dodatnih pića tokom druženja sa prijateljima vikendom, najbolje je da ipak priznate. Na kraju krajeva, vaš lekar će verovatno već znati kada lažete, a ako budete iskreni, biće od koristi vašem zdravlju.
Rizici dugotrajnog hroničnog obilnog uzimanja alkohola (više od četiri pića dnevno za muškarce ili tri dnevno za žene) su ogromni i mogu uključivati oštećenje jetre, povećan rizik od različitih vrsta raka, probavne probleme i bolesti srca (prema sajtu WebMD).
Ne pušim
Studija objavljena u časopisu Health Education & Behaviour otkrila je da je 12,9 posto pušača nije bilo iskreno u pogledu svoj puštačkog statusa prema lekaru, kao i 5,8 posto bivših pušača.
Ako ste u grupi onih koji nisu iskreni po tom pitanju, vreme je da razmislite. Pušenje povećava rizik od raka pluća, a može povećati rizik od raka u skoro svakom organ (prema Centaru za kontrolu i prevenciju bolesti). Pored toga, pušenje je u interakciji sa nizom lekova koji se izdaju na recept.
Nedavno sam bio/la kod doktora
- Ukoliko ste promenili lekara, on svakako ne može da zna šta se događalo do tada. Rutinski pregledi vas čuvaju. Zato nemojte da lažete o tome kada ste poslednji put bili kod doktora i koje provere su rađene a koje ne. To nam neće pomoći da znamo kako da se brinemo o vama u budućnosti - kaže dr Jaime M. Knopman, direktor za očuvanje plodnosti u klinici CCRM u Njujojrku.
Retko jedem brzu hranu
- Često će ljudi sa dijabetesom, visokim holesterolom ili gojaznošću reći da ne jedu ništa 'loše' i da ne razumeju zašto su njihove analize i dalje abnormalne ili ne gube na težini - kaže dr Kristin Artur, internista u Memorijalnom medicinskom centru Orange Coast u Fountain Vallei, Kalifornija,
Lekarima ne smete izostavljati informacije u vezi sa ishranom, jer ishrana sa visokim sadržajem natrijuma i šećera može izazvati i interakcije sa lekovima (prenosi Harvard Health Letter). Vaša naizgled mala laž može uticati i na druge terapije koje dobijate.
Uzimam svoje lekove redovno
Redovno uzimanje terapija za mnoge ljude može biti pravi izazov, posebno ako uzimaju više lekova istovremeno. Neki ljudi postanu pomalo opušteni što se tiče redovnosti uzimanja a neki često zaborave svoju dozu, ali smatraju da to nije toliko bitno i o tome ne obaveštavaju svog lekara.
- Pacijenti često kažu da uzimaju sve svoje lekove na vreme. Ali nepridržavanje termina uzimanja može dovesti do potrebe za dodatnim lekovima jer lekari mogu pomisliti da su potrebni, s obrizom da se zdravstveno stanje ne popravlja kako bi trebalo. Ovo povećava rizik od neželjenih efekata i interakcije sa drugim lekovima - kaže Regina Druz, kardiolog u Integrativnom kardiološkom centru na Long Ajlendu za magazin Healthy.
Nisam pratio/la vaše preporuke ali planiram da počnem
Kada obećamo svojim doktorima da ćemo usvojiti neku njegovu preporuku i stalno odlažemo da uradimo stvari koje će nam na kraju pomoći, možemo se na kraju suočiti sa posledicama.
Uzmimo pušenje, na primer. Prestanak pušenja u dobi od 30 godina može dodati 10 godina vašem životu, ali prestanak pušenja sa 60 može dodati samo tri godine (prema Nacionalnom zdravstvenom sistemu).
- Nije svaka preporuka hitna da se ispoštuje, ali nema razloga da odlažemo sa stvarima koje nas čine zdravim - rekao je za WebMed dr Marc Leavei, iz Lutherville Personal Phisicians u Merilendu.
Pratio/la sam vaše preporuke
Saveti i preporuke lekara su tu sa razlogom -da vam pomognu da se što pre oporavite. Ali ako niste sledili uputstva (svakako ne biste bili jedini), najbolje je da ne lažete o tome.
Nažalost, ukoliko se ne pridržaavte preporukama lečenja koje su odredili lekari to može biti prilično veliki problem. U studiji objavljenoj u Therapeutics and Clinical Risk Management, pokazano je da posledice nepoštovanja saveta i planova lečenja mogu biti ozbiljne, pa čak i opasne po život, posebno kada se savet ili lek daju za ozbiljno stanje, kao što je HIV ili koronarna bolest srca.
Sada se osećam bolje
Poricanje simptoma, odnosno njihovo skrivanje od vašeg lekara je veoma rizično. Ako vam telo pokazuje znake upozorenja, neophodno je da budete iskreni sa svojim lekarom kako biste bili sigurni da ćete dobiti najbolji mogući medicinski tretman.
- Pojedini ljudi iz straha od lekara, dijagnoze, lečenja, smatraju da ako ne znaju šta nije u redu sa njima da je onda sve u redu - kaže dr Amitu Kheri, direktor programa preventivne kardiologije na Jugozapadnom medicinskom centru Univerziteta Teksas u Dalasu.
Nemam dodatna pitanja
Odlazak kod doktora može dovesti do toga da se uskoro osećate bolje, ali ono što vam neće pomoći u oporavku je želja da što pre izađete iz odrinacije.
- Pacijenti se često plaše da postave dodatna pitanja ili razjasne stvar koju ne razumeju jer se plaše da će lekaru oduzeti suviše vremena. Međutim, lakše je provesti nekoliko dodatnih minuta sa svojim lekarom kako biste se uverili da u potpunosti razumete njihovu preporuku nego da odete bez znanja i odgovora koji su vam potrebni. Sledeći put kada vas lekar pita da li imate pitanja, slobodno ih postavite. Ovo bi mogao biti ključan činilac u vašem oporavku - kaže dr Gaspere Geraci, porodični lekar i glavni medicinski službenik za AmeriHealth Caritas.
Uvek koristim UV zaštitu za kožu
S obzirom da je rak kože veoma često oboljenje, od vitalnog je značaja da se zaštitite kremom za sunčanje i redovno posećujete dermatologa. Samo budite sigurni da ste uvek iskreni, laganje o korišćenju kreme za sunčanje neće pomoći tokom pregleda kože.
- Morate biti iskreni u vezi sa količinom vremena provedenog na suncu bez odgovarajuće upotrebe kreme za sunčanje - i bilo koje povezane porodične istorije, jer u suprotnom možda ne dobijete sveobuhvatan pregled kože - kaže dr Gaspere Geraci, porodični lekar i tržišni glavni medicinski službenik za AmeriHealth Caritas za sajt Insider.
(kurir.rs/healthdigest.com)