OVO SU PRVI SIMPTOMI KARCINOMA BUBREGA! Kod 1/4 pacijenata u momentu otkrivanja već postoje METASTAZE

Karcinomi bubrega čine oko 3 % svih dijagnostikovanih maligniteta i najčeće se javljaju u zemljama zapadne Evrope i Severne Amerike. U 2020. godini zabeleženo je nešto više od 138.000 novih slučajeva u Evropi - kaže za Zdravlje.Kurir.rs dr Radovanović.

Od raka bubrega češće oboljevaju muškarci od žena, ali i stariji od 60 godina

Koji su faktori rizika za nastanak karcinoma bubrega?

- To su prvenstveno pušenje, gojaznost i povišen krvni pritisak. Pored njih i način ishrane, pridružena šećerna bolest i nedovoljna fizička aktivnost svakako imaju uticaj na razvoj karcinoma bubrega. Postojanje hroničnog oštećenja bubrežne funkcije kao i policistična bolest bubrega odnosno profesionalna izloženost azbestu, olovu i policikličnim ugljovodonicima u mnogim istraživanjima pokazali su svoj uticaj. Posebna pažnja u istraživanjima danas se poklanja genetskim faktorima. Najveći broj slučajeva je sporadičan, ali se retko u oko 4 % tumori bubrega mogu javiti u sklopu familijarnih sindroma kao što su: von Hippel-Lindau (VHL) sindrom, tuberozna skleroza (TSC), Birth-Hogg-Dube (BHD) sindrom. Karcinomi bubrega povezani sa naslednim bolestima javljaju se u ranijoj životnoj dobi i češće su obostrani.

Faktori rizika za nastanak ove bolesti su prvenstveno pušenje, gojaznost i povišen krvni pritisak. Pored njih i način ishrane, pridružena šećerna bolest i nedovoljna fizička aktivnost svakako imaju uticaj

Koje su najčeće forme karcinoma bubrega?

U dečjem uzrastu se najčešće radi o Vilmsovom tumoru, dok je u adultnoj populaciji u oko 90% slučajeva to karcinom bubrežnih ćelija, tzv. RCC (renal cell carcinoma, eng). Ovaj karcinom javlja se u nekoliko histoloških formi najčeće kao svetloćelijski tip.

Koji simptomi dovode pacijenta na pregled i kako se ova bolest dijagnostikuje?

- Danas sa napretkom dijagnostičkih procedura, a pre svega njihovom dostupnošću gotovo 60 % karcinoma bubrega otkriva se slučajno u asimptomatskoj fazi, tokom ultrazvučnih pregleda indikovanih zbog drugih zdravstvenih problema ili tokom sistematskih pregleda. Klasični trijas simptoma koji obuhvata pojavu bezbolnog mokrenja krvi (bezbolna hematurija), slabinski bol i palpabilnu masu u trbuhu danas se retko sreće. Ponekad su prvi znaci bolesti paraneoplastični simptomi, gubitak telesne mase, malaksalost, bolovi u kostima, anemija, hipertenzija, ubrzana sedimentacija i oni najčeše govore u prilog lokalno uznapredovale ili metastatske bolesti.

Dakle, bolest dugo može da bude bez simptoma?

- Da. S obzirom da bolest dugo vremena može da bude asimptomatska, kod jedne četvrtine pacijenata u momentu otkrivanja tumora već postoje metastaze. Fizikalni pregled kod pacijenata sa RCC-om je najčešće uredan a tokom pregleda je bitno obratiti pažnju na palpaciju dostupnih limfnih čvorova, otok noge, koji se ne smanjuje prilikom elevacije ekstremiteta, kao i novonastalu varikocelu koji mogu da ukažu na postojanje tumora bubrega sa propagacijom u venski sistem bubrega ili donju šuplju venu.

S obzirom da bolest dugo vremena može da bude asimptomatska, kod jedne četvrtine pacijenata u momentu otkrivanja tumora već postoje metastaze

Šta je potrebno uraditi od laboratorijskih nalaza?

- Od laboratorijskih nalaza u sklopu dijagnostičke obrade pacijenata koji imaju tumor bubrega, bitna je procena brzine sedimentacije, analiza krvne slike ( moguć anemijski sindrom, ponekad leukocitoza usled nekroze tumorskog tkiva), analiza vrednosti uree i kreatinina dok nalazi povišenih vrednosti alkalne fosfataze i jonizovanog kalcijuma mogu da ukažu na postojanje metastatske bolesti u koštanom sistemu.

U postavljanju dijagnoze se nakon ultrazvučnog pregleda obavezno sprovodi i MSCT dijagnostika a ponekad i magnetna rezonanca. MSCT pregled trbuha i male karlice predstavlja najvažniju metodu za odredjivanje prirode bubrežne mase, njenih dimenzija, lokalizacije i zahvatanja okolnih struktura i udaljenih metastaza. Karcinomi bubrega mogu da daju metastaze u pluća, kosti, mozak, jetru i nadbubreg. Takođe, ovim pregledom proveravamo morfologiju i funkcionalnost drugog bubrega.

Kako se leče karcinomi bubrega?

Zlatni standard u lečenju karcinoma bubrega jeste hirurgija

Na osnovu veličine i položaja tumora, proširenosti bolesti , opšteg stanja pacijenta i stanja drugog bubrega donosi se odluka o tipu lečenja. Hirurško zbrinjavanje je metoda lečenja za sve karcinome lokalizovane na bubreg.

- U nekim slučajevima neophodno je uklanjanje celog tumorski izmenjenog bubrega (radikalna nefrektomija) a kada lokalizacija i dimenzije tumora to dozvoljavaju može se sprovesti i poštedno hirurško lečenje kojim se samo tumor uklanja (parcijalna nefrektomija). Operacija bubrega može biti izvedena klasičnim hirurškim putem, laparoskopski ili robotskom hirurgijom, mada je ova poslednja metoda u kliničkoj praksi samo u najrazvijenijim zemljama, dok se kod nas najčešće operacije bubrega obavljaju „klasičnim“ otvorenim pristupom.

U slučaju postojanja metastatske bolesti, uklanjanje tumorski izmenjenog bubrega nije kurativna već palijativna procedura. Karcinomi bubrega su rezistentni na zračnu i hemioterapiju.

- Napredovanjem tehnika molekularne biologije i proučavanjem mehanizama nastanka karcinoma došlo se do otkrivanja novih vidova lečenja. Danas svoje značajno mesto u lečenju metastatske bolesti imaju inhibitori tirozin kinaze (TKI), mTOR (mammalian target of rapamycin) inhibitori, imuno “check point” inhibitori, interleukin 2 i rekombinantna monoklonska antitela. Ovim procedurama značajno je produženo petogodišnje preživljavanje.

(Izvor: A.V./ Kurir.rs)