Za kukuruz ne važi pravilo da je sirovo povrće zdravije od kuvanog. Američki istraživači otkrili su da prilikom termičke obrade kukuruza, kuvanja ili pečenja, dolazi do oslobađanja molekula s antioksidativnom aktivnošću, što povećava njegove zaštitničke moći.
- Kuvanjem kukuruza šećerca oslobađa se felurička kiselina, koja takođe deluje kao antioksidant – kaže Jasna Vujičić, nutricionista.
Lako se vari
Kukuruz je najbolje kuvati u vodi ili na pari.
- Bez obzira kako je kuvan, sa klipom ili bez njega, ukusan je i vole ga deca i odrasli. Pored kuvanja, kukuruz šećerac može se peći i na roštilju.
Kukuruz važi za namirnicu koja je lako svarljiva i bogata hranljivim sastojcima, a odličan je izvor gradivnih materija. Ima veliku energetsku vrednost, ne goji a daje energiju i obezbeđuje sitost duže vreme. U svetu postoji više vrsta kukuruza, a kod nas su najpoznatiji beli i žuti.
- Kukuruz sadrži i fitohemikalije koje čuvaju vaš vid i vlakna koja olakšavaju stolicu. U narodu je poznata činjenica da je kukuruzna svila dobra kao diuretik, ali i kod srčanih smetnji i urinarnih bolesti – objašnjava naša sagovornica.
Doprinos kukuruza zdravlju srca i krvnih sudova ne leži samo u zavidnom sadržaju prehrambenih vlakana koja uništavaju povišene vrednosti holesterola, već i u značajnim količinama folne kiseline, vitamina B1, B3, B9 i magnezijuma koji pomažu prirodnu regulaciju vrednosti homocisteina u organizmu i tako štite kardiovaskularni sistem.
- On obiluje celulozom, folnom kiselinom i drugim vitaminima, supstancama koje popravljaju raspoloženje i utiču na rad mozga.
Od zrna kukuruza proizvodi se ulje koje se preporučuje kod progresivne ateroskleroze jer smanjuje nivo holesterola. Dovoljno je uzimati ga svakodnevno 20 grama kao dodatak redovnoj ishrani.
Prenela: V.N.
Izvor: Nadijeti.com/Kurir.rs