Rogač je zimzeleno drvo ili žbun koji vodi poreklo sa Mediterana. O njegovim lekovitim svojstvima malo se zna. Ovo je samo deo njih...
- Rogač je aromatičan sastojak mnogih zdravih kolača. U vreme praznika ga upotrebljavamo više, ali da znamo koliko je dobar, koristili bi ga i češće - kaže Jasna Vujičić, viši dijetetičar-nutricionista.
Prema njenim rečima osušeni mleveni plodovi rogača služe uglavnom kao izuzetna alternativa za kakao.
- Ako ga nikada niste koristili, pozivam vas da ga probate. Pre pojave zaslađivača, rogač je imao i veću ulogu, dok se danas uglavnom koristi u stočnoj ishrani, ali i u kozmetičkoji i duvanskoj industriji. Ovi poslednji su verovatno pomislili „ako neće da ga jedu, možda će da ga puše“… Eh, šteta - navodi naša sagovornica.
Rogač je lekovit, utiče na smanjivanje lošeg LDL holesterola, pomaže iskašljavanje, smanjuje rizik od osteoporoze i raka debelog creva.
- Sastoji se uglavnom od ugljenih hidrata (89 %), proteina ima 4,62 % a masti 0,65 %. Od minerala sadrži kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, cink, bakar, mangan i selen. Od vitamina rogač uglavnom sadrži vitamin B6. Sadržaj dijetnih vlakana u rogaču je do 40 %.
Rogač pripada leguminozama jer se seme rogača nalazi u mahunama, koje međutim rastu na drvetu rogača. Drvo je razgranato, zimzeleno, širokog stabla i debele hladovine, a koristi se i kao ukrasno drvo. Tu na stablu, seme rogača u mahuni se može sačuvati godinama.
U Grčkoj, Turskoj, Portugaliji, Španiji, na Malti, Siciliji i na Kipru proizvodi se sirup od rogača, koji se smatra veoma zdravim zaslađivačem, koji sadrži i značajnu količinu kalcijuma.
- Ovaj sirup sadrži tri puta veću količinu kalcijuma od mleka. Ima pomalo jak ukus, pa se obično meša sa sokom od pomorandže.
Izvor: Nadijeti.com/Kurir.rs