Jedna od 800 do 1.000 beba rodiće se sa Daunovim sindromom: Uzrok još nepoznat, a predrasude ne prestaju

Shutterstock

Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom Ujedinjene nacije zvanično obeležavaju 21. marta od 2012. godine.

Ovaj datum se simbolično obeležava 21. dana u 3. mesecu u godini, da bi označio karakterističnu triplikaciju (trizomiju) 21. hromozoma, koja prouzrokuje Daunov sindrom.

Daunov sindrom (ili trizomija 21) je stanje u kojem osoba ima višak hromozoma. Hromozomi su svojevrsni „paketi“ gena u telu, smešteni u jedru svake ćelije. Telesna ćelija čoveka ima 46 hromozoma, ili dve garniture po 23 hromozoma, pri čemu jedna garnitura potiče od majke, a druga od oca, pa se tako obrazuje 23 para hromozoma. Oni određuju kako se telo bebe formira i funkcioniše tokom rasta.

Otprilike jedna od 800 do 1.000 beba će se roditi sa Daunovim sindromom. Daunov sindrom se javlja prirodno – nema poznatog uzroka, a sa starošću roditelja verovatnoća raste (od 0,1 odsto kod 20-godišnjih majki na 3 odsto u uzrastu od 45 godina). Daunov sindrom obično izaziva različite stepene intelektualne i fizičke invalidnosti i s tim povezana medicinska stanja, piše na sajtu Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Ovogodišnja tema je: „Prekinimo sa predrasudama“

Širom sveta ljudi sa Daunovim sindromom se loše tretiraju, jer im je neretko:

  • uskraćeno kvalitetno obrazovanje
  • uskraćena dobra zdravstvena zaštita
  • uskraćena šansa da rade i zarađuju sopstveni novac
  • nije dozvoljeno da donose odluke o sopstvenim životima
  • njihovi glasovi se ne čuju

Šta je „stereotip“?

Stereotip je skup ideja koje ljudi imaju o tome kakav je neko ili nešto. Stereotipi mogu biti pozitivni, negativni ili neutralni, ali su često netačni ili jednostavno pogrešni. Stereotipi se često zasnivaju na ograničenim informacijama ili ličnom iskustvu. Oni mogu biti pojačani načinom na koji je nešto predstavljeno u medijima ili u kulturi. Jednom formiran, stereotip teško se menja.

Šta je istina?

Svi ljudi su različiti. Svaka osoba sa Daunovim sindromom je drugačija. Svaka osoba sa intelektualnim invaliditetom je drugačija. Ne ponašamo se svi na isti način ili ne volimo iste stvari. Svako od nas ima svoj individualni identitet, interesovanja, sviđanja i nesviđanja, darove i talente, baš kao i svi drugi.

„Imati Daunov sindrom ili intelektualnu ometenost je samo jedan deo onoga što jesmo! Mi smo ljudi. Tretirajte nas kao ljude.“

Facebook 
foto: Facebook

Šta možete uraditi na rušenju stereotipa prema Daunovom sindromu?

Verovali ili ne, čarape nateraju ljude da pričaju! 21. marta izaberite neke čarape koje će biti primećene. To mogu biti različite čarape ili vaše najluđe i najšarenije čarape, šta god vam se sviđa.

Ideja je da započnete razgovor, pa kada vas ljudi pitaju za vaše čarape, možete im reći: „Nosim ih da podignem svest o Daunovom sindromu“. I onda im možete reći sve što želite da znaju o Daunovom sindromu, stoji na sajtu Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Dijagnoza

Daunov sindrom dokazuje se analizom hromozoma ("kariotip") i to tako što se analiziraju hromozomi ćelija iz krvi bebe. Medicina je napredovala i trudnice su u mogućnosti da se podvrgnu "Triple testu" ili "prenatalnom screeningu", kao što se odavno radi u razvijenim zemljama sveta. To je veoma jednostavan test koji se radi iz uzorka krvi trudnice.

Izvor: Institut za javno zdravlje Vojvodine/Zdravlje.Kurir.rs