Sposobnost očuvanja tkiva u specijalnom rastvoru gela pomoći će lekarima da identifikuju najefikasnije lekove protiv raka dojke. Naučnici kažu da su napravili iskorak u istraživanju ove vrste raka nakon što su otkrili kako sačuvati tkivo dojke van tela najmanje nedelju dana.
U istraživanju, koje je finansirala dobrotvorna organizacija Prevent Breast Cancer, stručnjaci su otkrili da je očuvano tkivo dojke zadržalo strukturu, tipove ćelija i sposobnost da reaguje na niz lekova na isti način kao i normalno tkivo dojke, piše Gardijan.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Journal of Mammari Gland Biologi and Neoplasia, moglo bi da podstakne razvoj novih lekova za lečenje i prevenciju raka dojke, bez potrebe za testiranjem na životinjama.
Dr Hana Harison, istraživač sa Univerziteta u Mančesteru, rekla je da će otkriće pomoći naučnicima da testiraju najpogodnije lekove na živom tkivu za lečenje i prevenciju raka dojke.
- Postoje različite opcije za smanjenje rizika za žene sa visokim rizikom od razvoja raka dojke – na primer, one sa značajnom porodičnom istorijom ili one koje imaju mutacije u genima BRCA (rak dojke). Međutim, ne deluju svi lekovi jednako za sve žene. Novi pristup znači da možemo početi da utvrđujemo kako će određeni lekovi delovati na različite žene merenjem efekata lekova na živo tkivo. Na kraju krajeva, to znači da žene mogu da uzimaju najefikasniji lek za svoj genetski sastav - objasnila je doktorka Harison.
Harison i njen tim uspeli su da održe tkivo dojke „živim“ van tela relativno dugo. - Testirajući različite formule hidrogela, uspeli smo da pronađemo rešenje koje čuva ljudsko tkivo dojke najmanje nedelju dana – a često i duže.
Naučnici su koristili rastvor VitroGel gela za očuvanje tkiva.
- Ovo je prava promena u istraživanju raka dojke iz više razloga. Možemo bolje testirati lekove kako za prevenciju tako i za lečenje raka, i možemo da ispitamo kako faktori poput gustine dojke – za koje znamo da su faktor rizika za rak dojke – reaguju na određene hormone ili hemikalije i da vidimo da li to utiče na razvoj raka.
Naučnici su objasnili da je u njihovom radu identifikacija novih lekova zapravo bila teška zbog premalo dobrih predkliničkih modela.
- Ono što je do sada bilo dostupno ne može u potpunosti da rekapitulira složenost ljudskog tkiva zbog nedostatka ljudskog ekstracelularnog matriksa, strome i imunih ćelija, za koje se zna da utiču na odgovor organizma na određenu terapiju.
Rak dojke je najčešći oblik maligne bolesti i treći maligni uzrok smrti kod žena, posle raka pluća i raka debelog creva i rektuma.
- Smrtnost od raka dojke se smanjuje zahvaljujući poboljšanim opcijama skrininga i lečenja, ali incidencija je i dalje u porastu, tako da je veoma važno da razvijemo nove mogućnosti prevencije i smanjenja rizika za žene, posebno one sa visokim rizikom zbog porodične istorije ili genetike. Ovo otkriće znači da će istraživači moći da testiraju nove lekove u laboratoriji sa daleko većom preciznošću, što bi trebalo da znači manje lekova koji ne uspeju u kliničkim ispitivanjima i na kraju bolje rezultate za žene pogođene ovom strašnom bolešću - rekao je Lester Bar, konsultant onkološki hirurg i osnivač "Prevencije raka dojke".
Globalno, rak dojke je drugi najčešći oblik raka, koji čini 11,6 odsto novodijagnostikovanih slučajeva raka, iza raka pluća, koji čini 12,4 odsto novih slučajeva, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
Ali stope preživljavanja raka dojke značajno su se poboljšale. Prema istraživanju sa Univerziteta u Oksfordu, žene kod kojih je rano dijagnostikovan rak dojke imaju 66 odsto manje šanse da umru od te bolesti u poređenju sa pre 20 godina.
Prenela: V.N.
Izvor: Gardijan/Kurir.Zdravlje.rs