Otprilike jedna od četiri osobe sa teškim povredama mozga, koje izgledaju kao da ne reaguju i ne prepoznaju okolinu, može biti svesna i imati istu moždanu aktivnost kao i zdravi ljudi. Ovo stanje, poznato kao kognitivno-motorna disocijacija, otkriva novo istraživanje.
Iako učesnici studije nisu mogli da pokažu fizičku reakciju kada su im postavljana pitanja, oni su u više navrata pokazivali moždanu aktivnost kada su ih pitali da razmišljaju o radnjama koje vole.
Otkriće da 25 odsto ljudi koji ne reaguju na verbalnu komunikaciju zadržavaju visok nivo kognitivnih funkcija trebalo bi da promeni način na koji lekari komuniciraju sa ovim pacijentima, rekao je dr Nikolas Šif, profesor neurologije i neuronauke na Veill Cornell Medicine i neurolog u NevIork-Presbiterian.
- Mislim da sada imamo etičku obavezu da radimo sa ovim pacijentima, da pokušamo da im pomognemo da se povežu sa svetom - kaže dr Šif u saopštenju za javnost.
Ovo je značajna studija o ljudima sa ovim tipovima poremećaja svesti, kaže dr Daniel Kondziella, neurolog u Rigshospitalet u Univerzitetskoj bolnici u Kopenhagenu i vodeći autor smernica Evropske akademije za neurologiju o dijagnostikovanju kome i poremećaja svesti, kaže za Everiday Health.
1 od 4 ljudi može biti u stanju da mentalno reaguje
Studiju su započeli istraživači koji su pregledali 353 odrasle osobe sa povredama mozga, obično uzrokovanim teškom traumom ili prekidom snabdevanja mozga kiseonikom nakon moždanog ili srčanog udara, iz šest različitih bolnica.
Da bi saznali da li ljudi mogu da reaguju na komande, istraživači su u više navrata tražili od svakog pacijenta da izvrši niz motoričkih zadataka (na primer, da mrda nožnim prstima), kao i kognitivne zadatke u vezi sa motoričkim veštinama, kao što je zamišljanje pomeranja prstiju.
Otkrili su da dok su neki ljudi mogli da odgovore, 241 osoba nije mogla vidljivo da odgovori na ove upite. Svi učesnici su zatim podvrgnuti jednom ili oba tipa skeniranja mozga, fMRI (funkcionalna magnetna rezonanca), koja meri moždanu aktivnost praćenjem kiseonika koji se isporučuje u moždane ćelije, ili elektroencefalografiji (EEG), tokom koje se postavlja kapa prekrivena elektrodama na glavi za merenje aktivnosti moždanih ćelija.
Tokom skeniranja, od ljudi se više puta tražilo da zamisle sebe kako igraju tenis ili otvaraju i zatvaraju ruku 15 do 30 sekundi. Posle pauze, ova vežba se ponavljala ukupno šest do osam krugova.
Pacijenti sa kognitivinim reakcijama imalju bolje šanse za oporavak
Nalazi bi mogli da poboljšaju lečenje i ishode za ljude u komi. Činjenica da jedna četvrtina ljudi sa kognitivno-motornom disocijacijom može biti svesna i sposobna da razume komande postavlja važna etička, klinička i naučna pitanja, prema autorima studije.
- Nažalost, tehnologija potrebna za otkrivanje ovih nivoa svesti je veoma složena i trenutno samo nekoliko centara širom sveta može da usvoji ove metoda - kaže Kondziella.
Prema rečima dr Šif, bduća istraživanja trebalo bi da pronađu bolja sredstva za otkrivanje kognitivno-motorne disocijacije, jer prethodne studije pokazuju da pacijenti sa ovim stanjem mogu imati veće šanse za oporavak od onih koji ne mogu da obavljaju kognitivne zadatke.
- Samo saznanje da pacijent ima sposobnost da kognitivno reaguje može promeniti stvari u smislu odluka koje održavaju život i stepena angažovanja negovatelja i članova porodice - kaže Šif.
Prenela: N.R.
Izvor: Miss7zdrava.24sata.hr/Zdravlje.Kurir.rs