- U skladu sa tim, sa ponosom objavljujemo da je UNDS 04.oktobra ove godine, na Generalnom sastanku evropskih dijetetičara nutricionista, koji je održan u Barseloni, primljeno u EFAD - Evropsku federaciju asocijacija dijetetičara, i to kao punopravni član. UNDS na ovaj način promoviše Budimpeštansku rezoluciju, koja je doneta 21.02.2022. Ova rezolucija naglašava da svako ima pravo na adekvatnu hranu i pravo da ne bude gladan, a u skladu sa Međunarodnom deklaracijom o ljudskom pravu na hranu. Takođe, Rezolucija snažno preporučuje da svaka osoba ima pravo na proces nutritivne zaštite, bezbednu hranu i dijetetsku negu. Kada govorimo o pravu na hranu, govorimo o pravu na dostupnost procesu nutritivne zaštite, i dostupnosti posete licenciranom zdravstvenom radniku nutricionisti - dijetetičaru. Pravo na hranu je i dostupnost dovoljnih količina zdravstveno ispravne hrane koja obezbeđuje osnovne energetske i nutritivne potrebe kako bi se zadovoljili osnovni principi pravilne ishrane, redovni obroci i raznovrsnost, odnosno zastupljenost namirnica iz svih grupa u dovoljnim količinama. Nasuprot tome, nedostupnost procesu nutritivne zaštite i nepravilna ishrana u vidu preskakanja obroka tokom dana i unosa hrane velike energetske, a male nutritivne vrednosti, u osnovi su nastanka brojnih hroničnih nezaraznih bolesti (prekomerne težine i gojaznosti, povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti, različitih malignih bolesti) - kažu u Udruženju nutricionista dijetetičara Srbije.
Zdravija ishrana, manje bolesti
Kako naglašavaju, UNDS će, kao i do sada, promovisati načela pravilne ishrane i procesa nutritivne zaštite, kao i pravo na kvalitetnu hranu i ishranu, a sve u borbi za što bolje zdravlje stanovnika Srbije. Oni podsećaju da optimalna ishrana pomaže u prevenciji i smanjenju rizika od bolesti, smanjuje dužinu boravka u bolnici, poboljšava efikasnost kliničkog lečenja i kvalitet života i rezultira smanjenjem troškova zdravstvene zaštite. U isto vreme, nesigurnost osobe - da li će imati dovoljno hrane - povezana je sa depresijom, smanjenom produktivnošću i povećanim troškovima zdravstvene zaštite, što može rezultirati neproporcionalnim
socio-ekonomskim opterećenjem.
Osnovni principi pravilne ishrane su redovni obroci u toku dana, pravilan izbor namirnica i način pripreme i čuvanja, kao i količina namirnica koje svakodnevno koristimo.
Šta svako od nas može da uradi?
* Birajte sezonske namirnice i hranu koja se gaji u vašem okruženju. Podržite lokalne proizvođače hrane. Prednost bi trebalo da ima sezonsko voće i povrće – u sezoni je jeftinije i kvalitetnije. Birajte lokalno proizvedenu hranu i tako podržite male poljoprivredne proizvođače. Jedite sezonske proizvode: jagode, paradajz, krastavac, zelena salata…
* Usvojite zdrave navike - Ne preskačite obroke, jedite raznovrsno i vodite računa o načinu pripreme hranenemojte peći npr. meso u mnogo ulja, bolje izdinstajte! Jedite dosta salate i voća u svežem stanju. Potrudite se da imate redovne obroke, u približno isto vreme. Izbegavajte tzv. grickanje između obroka - tako ćete poremetiti proces varenja, opteretićete pankreas i dovešćete sebe do povećanja telesne mase, a samim tim postoji mogućnost razvijanja kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa Takođe, izbegavajte prejedanje, iz istih razloga. Birajte integralni hleb i žitarice.
* Birajte sveže namirnice, kao i namirnice iz organskog uzgoja
Nutritivna vrednost svežih i organski gajenih namirnica je veća.
Oktobar, mesec pravilne ishrane i 16. oktobar, svetski dan hrane
Davne 1945. godine, baš 16. Oktobra, osnovana je Organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization, FAO), i taj datum se od 1981, širom planete obeležava kao Svetski dan hrane. U Srbiji se obeležava od 2001, a slogan za 2024. je „Pravo na hranu, za bolji život i bolju budućnost: da niko ne bude gladan”.
Pripremila: Violeta Nedeljković