Kancerološka nedelja, 61. po redu, otvorena je u Sava centru u Beogradu u organizaciji Kancerološke sekcije Srpskog lekarskog društva (SLD) i u prisustvu eminentnih domaćih i stranih stručnjaka. Tokom skupa, koji će trajati do 16. novembra, učesnici će govoriti o najnovijim dostignućima i znanjima iz oblasti onkologije, kao i saradnji sa udruženjima pacijenata. U fokusu će biti karcinomi dojke, pluća, digestivnog trakta, kože, endometrijuma, štitaste žlezde, glave i vrata, kao i multidisciplinarnost u pristupu ovim bolestima.
Kancerološka nedelja je jedan od najvećih onkoloških kongresa u ovom delu sveta, prema rečima kliničkog asistenta dr Nade Santrač, sekretara Kancerološke sekcije SLD, koja dodaje da jedan specijalista, hirurg ili medikalni onkolog, ne leči pacijenta.
- Umesto toga, zasedamo na konzilijumima ili onkološkim komisijama, kako se to zove u nekim ustanovama, gde se nekoliko članova tima, koji su različitih profesija - hirurg, medikalni onkolog, radijacioni onkolog, nekad dijagnostičar, patolog, po potrebi genetičar - uključuje u jednu odluku o lečenju. S obzirom na to da se i lečenje tako sprovodi multidisciplinarno, onda nam je zaista neophodno da i sam koncept edukacije prati multidisciplinarnost - navodi dr Santrač.
Profesor dr Ivan Marković, onkolog i predsednik Kancerološke sekcije SLD, naglašava da i udruženja pacijenata igraju značajnu ulogu u lečenju malignih bolesti i kaže da postoji razlika između onkološkog i opšteg hirurga.
- Ranije se većina tumora inicijalno odstranjivala operacijom, a ono što razlikuje onkološkog od opšteg hirurga jeste to što mora da poznaje tip tumora, njegov prirodni tok, prognozu, biologiju, kao i određene podtipove tumora, da bi najčešće, kao prvi u nizu kojima se pacijenti obrate, mogao da ih uputi na odgovarajući konzilijum, gde se multidisciplinarno donosi najbolja odluka o lečenju - objašnjava profesor.
Budućnost je već počela
Najsavremenije inovacije u onkologiji idu u smeru toga da u bliskoj budućnosti kancer bude izlečiva bolest, smatra jedan od počasnih učesnika kongresa dr Žozef Gligorov, profesor na Sorboni.
- Jedan deo inovacija svakako su nove terapije. Kad je reč o ciljanim terapijama, posebno onim koje deluju na imunološki sistem, ove terapije stimulišu imunitet da se aktivno bori protiv tumorskih ćelija i često se primenjuju u kombinaciji s hemioterapijom. Takođe, postoje inovacije koje uključuju određeni tip antitela na koja se vezuju specijalni hemioterapijski lekovi, koji direktno deluju samo na tumorne ćelije, a ne na okolno zdravo tkivo. To je vrlo važan deo noviteta - navodi Gligorov.
Dodaje da je Srbija stekla odlične kontakte s Francuskom još pre dve decenije, kad je krenula razmena stručne prakse i edukacija između dve zemlje.
Inovativna terapija
Onkološki pacijenti u Srbiji su početkom ove godine dobili najveće proširenje liste lekova - dodato je 17 inovativnih lekova za onkološka oboljenja poput kancera dojke, pluća, prostate, jetre, debelog creva, što je najveći zabeleženi napredak, kaže prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).
- Srbija sada nudi sve inovativne terapije za karcinom dojke, kao i svuda u svetu, ali i za većinu drugih malignih bolesti. Kod karcinoma pluća ostaje samo još jedan tip ove bolesti za koji kod nas ne postoji inovativna terapija, dok smo za karcinom prostate na poslednju listu stavili još jedan lek kojim se leči metastatski karcinom. Samim tim, rak prostate u Srbiji više nije opasna bolest, već hronična, što je, naravno, i cilj svake inovativne terapije - navodi prof. dr Sanja Radojević Škodrić i poručuje:
- Onkološkim pacijentima nije dovoljan samo inovativni lek, oni neretko primaju i razne generičke lekove, a mi ćemo se truditi, kao i do sada, da držimo taj balans kako bi tržište i dalje bilo kontinuirano i stabilno.
Šta kažu pacijenti
Glas onkoloških pacijenata se čuje mnogo više nego ranije, ali i dalje nedovoljno, smatra Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije.
- Napravili smo veliki korak napred u smislu da imamo dobru komunikaciju s Ministarstvom zdravlja i Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i uspevamo da dopremo do javnosti, ali više zahvaljujući medijima i nekim vaninstitucionalnim metodama nego određenim pozicijama. Dakle, nema nas dovoljno u telima u kojima se odlučuje o zdravstvenoj politici, primera radi, nemamo člana u Upravnom odboru RFZO, nema nas u Centralnoj komisiji za lekove, gde bi trebalo da budemo, makar bez prava glasa. Imali smo nedavno razgovor s ministrom zdravlja dr Lončarom, koji je obećao da ćemo dobiti mesta u republičkim stručnim komisijama bez prava glasa, što je potpuno u redu, i to je sada u procesu realizacije - poručuje Pilipović.
Nataša Lazović
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.