Prema Institutu Robert Koch, skoro polovina stanovništva Nemačke ima prekomernu težinu, a svaki peti pati od teške gojaznosti sa indeksom telesne mase (BMI) većim od 30. Kako ističe direktor Centra za gojaznost u Štutgartu Tobias Meile veći je izazov zadržati smanjenu težinu na duži rok, nego izgubiti težinu.
Masne ćelije čuvaju "sećanje" na gojaznost
Naučnici sa Univerziteta ETH u Cirihu, predvođeni Ferdinandom fon Majenom, objavili su istraživanje u časopisu Nature koje pokazuje da masne ćelije imaju molekularno „pamćenje” gojaznosti. Analizirali su masne ćelije pacijenata koji su bili podvrgnuti operaciji želuca i primetili da ćelije, čak i dve godine nakon operacije, pokazuju izmenjenu aktivnost gena povezana sa gojaznošću.
Masne ćelije prilagođavaju svoju funkciju uslovima u telu, a kod gojaznih ljudi često su veće i efikasnije u skladištenju energije. Ove ćelije ostaju u telu do deset godina, što objašnjava njihovu dugoročnu memoriju.
Jo-jo efekat je takođe potvrđen kod životinja
Eksperimenti na miševima potvrdili su slične obrasce. Nakon što su izgubili težinu, miševi su povratili kilograme jer su njihove masne ćelije nastavile da skladište više šećera i masti od miševa normalne težine.
Iako studija ne dokazuje da genetske promene direktno uzrokuju povećanje telesne težine, rezultati pružaju objašnjenje zašto je održavanje težine tako teško.
„Ovo istraživanje pomaže da se razumeju pitanja koja su nas dugo zbunjivala“, komentariše Meile.
Stručnjaci upozoravaju da terapiju protiv gojaznosti treba započeti što ranije. Meile naglašava da je mnogo efikasnije sprečiti gojaznost nego kasnije lečiti gojaznost. Kada su potrebne drastične mere poput dijete, promene u ćelijama su već uveliko uspostavljene.
Oko 650 miliona ljudi u svetu živi sa gojaznošću. Među njima su stariji, adolescenti i deca. U Srbiji svaka peta osoba je gojazna i to bi ozbiljno trebalo da nas zabrine, upozoravaju stručnjaci.
Budućnost istraživanja
Iako terapije koje mogu da izbrišu genetske markere gojaznosti još ne postoje, ovo istraživanje otvara vrata daljem naučnom radu. Trenutni lekovi, kao što su injekcije za mršavljenje, zahtevaju kontinuiranu primenu kako bi se sprečilo ponovno dobijanje težine.
- Neophodno je dalje istražiti da li se ovi genetski markeri mogu koristiti u dijagnostici i koje intervencije – lekovi, ishrana ili sport – mogu pomoći da se ti markeri promene, zaključuje fon Mejen.
Prenela: Violeta Nedeljković
Izvor: DW/ Zdravlje.Kurir.rs