Prema izveštaju uoči Svetskog dana borbe protiv side, prošle godine je od bolesti povezanih sa sidom umrlo oko 630.000 ljudi, što je najniži broj od vrhunca epidemije 2004. godine, kada je smrtnih slučajeva bilo 2,1 milion.
Veliki deo napretka pripisan je antiretrovirusnim tretmanima (kombinacija lekova koji se koriste za lečenje HIV infekcije) koji mogu smanjiti količinu virusa u krvi pacijenata.
Od skoro 40 miliona ljudi koji žive sa HIV-om širom sveta, oko 9,3 miliona se ne leči, upozorava se u izveštaju.
28 zemalja zabeležilo je porast HIV-a
I uprkos globalnom napretku, prošle godine je 28 zemalja zabeležilo porast HIV infekcija.
Izveštaj ukazuje da napori da se preventivni tretman poznat kao profilaksa pre izlaganja (PrEP) učini dostupnim u određenim zemljama napreduju vrlo sporo.
PrEP je lek koji se uzima kako bi se sprečila infekcija HIV-om pre nego što osoba dođe u kontakt sa virusom, odnosno pre nego što dođe do rizičnog izlaganja. Iako je ovaj tretman efikasan, samo 15 odsto ljudi kojima je bio potreban PrEP, koristilo je ovaj lek tokom 2023. godine.
Stručnjaci ističu važnost podizanja svesti
Zamenica direktora UNAIDS-a (program Ujedinjenih nacija koji se bavi globalnim odgovorom na HIV/AIDS) Kristin Stegling rekla je da je napredak postignut zahvaljujući biomedicinskom napretku, unapređenju zaštite ljudskih prava i angažmanu zajednice kroz aktivizam.
- I dalje postoje velike praznine u zaštiti ljudskih prava, a te praznine onemogućavaju svet da krene putem koji bi okončao sidu- izjavila je ona na onlajn konferenciji za novinare.
Takođe, upozorila je da, ako se trenutni trendovi nastave, u budućnosti ćemo imati znatno veći broj ljudi koji žive sa HIV-om.
UNAIDS je ukazao da zakoni i prakse koji „diskriminišu ili stigmatizuju“ osobe sa HIV-om ozbiljno otežavaju borbu protiv ove bolesti.
Kao primer, navedeno je da je Ugandski zakon protiv homoseksualnosti, jedan od najstrožih zakona u svetu, doveo do značajnog smanjenja pristupa preventivnom tretmanu PrEP-u od kada je zakon stupio na snagu prošle godine.
Međutim, postoji zabrinutost zbog visoke cene novog leka – američka farmaceutska kompanija Gilead naplaćuje oko 40.000 dolara godišnje po osobi.
Prošlog meseca, Gilead je potpisao ugovore sa proizvođačima generičkih lekova koji će proizvoditi i prodavati lek po nižim cenama u zemljama sa nižim prihodima.
Ipak, aktivisti upozoravaju da mnogi ljudi sa HIV-om neće imati pristup tim povoljnijim verzijama leka.
- Pravi napredak u smanjenju novih infekcija biti postignut tek kada svi imaju pristup ovom leku, bez obzira na cenu .
Prenela: N.R.
Izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs