"Zato što si nam važna“: ŽC "Milica" u Beogradu organizovao dvodnevni Forum za udruženja pacijenata sa rakom dojke i ginekoloških karcinoma
Prvi dan foruma je bio posvećen strateškom umrežavanju Ženskog centra Milica sa udruženjima "Budite uz nas" iz Niša, "Jedna uz drugu" iz Subotice, "Budimo zajedno" iz Beograda i "Nismo sami" iz Majdanpeka.
Kroz konstruktivne diskusije, postaviljeni su temelji za formiranje Mreže za zastupanje i podršku obolelima od karcinoma dojke i ginekoloških karcinoma. Formiranje mreže je podržano kroz projekat ACT-2 programa podrške za partnerske organizacije građanskog društva i kompanije Novartis.
- Danas su u doba interneta, pacijenti izloženi velikom broju neproverenih i nestručnih informacija i saveta koje mogu štetiti toku lečenja. Nije dovoljno samo preživeti karcinom, već morate biti edukovani, da poznajete bolest, lečenje i put pacijenata kroz zdravstveni sistem, kako biste mogli da pružate podršku i zastupate glas i potrebe onkoloških pacijentkinja.
„Zato je važno umrežiti takva udruženja i postaviti standarde u radu" rekla je Vesna Bondžić, predsednica Ženskog centra Milica.
Drugi dan foruma je bio posvećen edukaciji i izazovima sa kojima se onkološke pacijentkinje suočavaju tokom lečenja ranog karcinoma dojke kao i strahovima od mogućeg povratka bolesti.
– Žene se tokom primanja sistemske terapije prate na redovnim mesečnim kontrolama, međutim, kada se kontrole prorede na 6 i 12 meseci, njih obuzima osećaj napuštenosti i nesigurnosti udružen sa nedostatkom informacija koje su im neophodne za dalji tok lečenja i nastavak života - rekla je predsednica Ženskog centra Milica, Vesna Bondžić istakavši da su razgovori i razmena informacija i iskustava ovog tipa od ogromnog značaja za osobe obolele od raka dojke.
Dr spec. med. Gorana Matovina Brko, medikalni onkolog, je napomenula da rani karcinom dojke predstavlja lokalizovanu bolest bez udaljenih metastaza. Cilj lečenja je izlečenje, ističe ona, kombinacijom lokalne (hirurgija, radioterapija) i sistemske terapije (hemioterapija, hormonska, biološka). Rizik od povratka bolesti postoji, treba ga proceniti i delovati. On zavisi od stadijuma bolesti, veličine tumora, broja zahvaćenih limfnih čvorova i biologije tumora.
- Imamo sreću da danas pacijente u Srbiji možemo da lečimo savremenim terapijama. Očekujemo da će nam u skorijoj budućnosti biti dostupne i druge inovativne terapije koje dodatno popravljaju šanse za izlečenje” rekla je dr Matovina Brko.
Ona je istakla da kod pacijentkinja postoji problem sa tzv. "uspavanim" tumorskim ćelijama koje mogu ostati u organizmu decenijama.
- Tražimo načine da uništimo te ćelije. Novi lekovi koji se razvijaju imaju za cilj upravo to, ali je jasno da su potrebna dalja istraživanja - navela je dr Gorana Matovina Brko.
Assist. dr sci Marijana Milović Kovačević osvrnula se na faktore rizika na koje žene mogu same da utiču, poput pušenja, gojaznosti, alkohola i fizičke neaktivnosti. "Ljubav prema sebi nije sebičnost, već ključni element brige o zdravlju. Većina žena koje dolaze kod mene na preglede kažu da su sebe stavljale na poslednje mesto, a to se mora promeniti," poručila je.
Ona je ukazala na potrebu za sistemkim rešenjima, poput boljeg skrininga, informisanja zdravstvenih radnika i žena, kao i veće dostupnosti inovativnih lekova. Statistika pokazuje da je Srbija druga u Evropi po smrtnosti od karcinoma dojke, što zahteva hitnu akciju svih relevantnih faktora.
- Osnovni cilj lečenja ranog karcinoma dojke je sprečavanje relapsa bolesti. Tumor ima sposobnost širenja pre nego što postane vidljiv dijagnostičkim procedurama, pa je uništavanje mikrometastaza ključ. Rizik od povratka određuje se kliničko-patološkim parametrima i genomskim profilima, koji pomažu u proceni rizika i prognoze. Blizu smo terapijama koje su standard u Evropi i borimo se da budu dostupne i u Srbiji – rekla je dr Marijana Milović Kovačević.
Asist. dr Aleksandra Kovač, specijalista medicinske psihologije istakla je da je saznanje dijagnoze maligne bolesti u našem društvu jedan od najstresnijih životnih događaja zbog negativnih uverenja poput neizbežnog smrtnog ishoda.
- Prve reakcije su šok i neverica dok žena kognitivno i emotivno ne obradi informaciju. Strah od terapije, nuspojava i gubitaka poput zdravlja i socijalne uloge dodatno otežava proces, ali psihološka podrška značajno doprinosi oporavku – rekla je dr Aleksandra Kovač.
Ona je istakla da je nakon lečenja pacijentkinjama često potrebna podrška, baš kako bi uspostavile ponovni doživljaj kontrole, koji se često negde kompromituje tokom samog lečenja i kako bi se vratile u normalne životne tokove i poboljšale svoj kvalitet života u svakom mogućem aspektu, čak nekada i do nivoa da bude bolji nego što je postojao pre bolesti.
- Po završenom lečenju, žene počinju da usmeravaju malo više pažnje na sebe, na neke svoje potrebe, da postave granice u odnosu na neke odnose koji nisu bili funkcionalni, tako da to je ono što u psihologiji zovemo postraumatski rast i razvoj – rekla je dr Aleksandra Kovač.
Pripremila: V.N.