Supruga Brusa Vilisa o bolu zbog njegove demencije: Šta bi porodice obolelih trebalo da znaju?
Brus Vilis, omiljeni holivudski glumac poznat po filmovima kao što su „Umri muški“ i „Petparačke priče“, poslednjih godina je u centru pažnje zbog svog zdravlja. Još 2022. godine povukao se iz glume nakon što mu je dijagnostikovana afazija – poremećaj govora i jezika. Kasnije je njegova porodica saopštila da je reč o frontotemporalnoj demenciji, retkoj i progresivnoj bolesti mozga. Nedavno se oglasila i njegova supruga Ema, koja je opisala koliko je dijagnoza bila zastrašujuća i koliko im je potrebna podrška.
Ema Heming Vilis o Brusu i njihovoj porodici
U razgovoru sa novinarkom Dajen Sojer, Ema je otvoreno govorila o trenutku kada je čula dijagnozu:
- Bila sam u panici, samo se sećam da sam to čula, a posle toga ništa drugo nisam mogla da registrujem.
Dodala je da je put bio izuzetno težak, ali da postoje i trenuci snage i nade. Na Dan očeva 2025. godine objavila je emotivnu poruku u kojoj je opisala Brusa kao uzor svojim ćerkama:
- Brus našim devojčicama daje lekcije koje prevazilaze reči – o istrajnosti, bezuslovnoj ljubavi i snazi koja se ogleda u samom prisustvu.
Šta je demencija i šta znači FTD?
Demencija je opšti naziv za poremećaje mozga koji utiču na razmišljanje, pamćenje i ponašanje. Jedan oblik je frontotemporalna demencija (FTD), koja oštećuje delove mozga odgovorne za jezik, ličnost i ponašanje. Obično se javlja između 45. i 65. godine života i razlikuje se od Alchajmerove bolesti (najčešćeg tipa demencije), jer ne počinje gubitkom pamćenja.
- To je oblik demencije ranog početka, što znači da se ne javlja samo kod starijih od 60 godina, već i kod mlađih - objašnjava dr Četna Lutra, klinički psiholog iz centra Lissun.
Simptomi FTD mogu da uključuju:
- promene u ličnosti i društvenom ponašanju,
- probleme sa govorom i razumevanjem jezika,
- poteškoće u pokretima,
- emocionalne izazove.
Bolest se vremenom pogoršava i ne postoji lek koji je može zaustaviti. Terapija se zasniva na kontroli simptoma i poboljšanju kvaliteta života, napominje dr Lutra.
Šta bi porodice trebalo da znaju
Porodice koje žive sa demencijom suočavaju se sa brojnim izazovima. Evo nekoliko ključnih saveta stručnjaka:
- Prepoznajte rane znake – iznenadne ili neuobičajene promene u ponašanju, govoru ili pokretima ne treba ignorisati.
- Tražite preciznu dijagnozu – FTD se lako može pomešati sa drugim bolestima, zato je važno da lekar postavi tačnu dijagnozu.
- Komunicirajte sa strpljenjem – osobama sa demencijom često je teško da se izraze, pa je miran i strpljiv ton od velike pomoći.
- Brinite o negovateljima – briga o osobi sa demencijom iscrpljuje i emotivno i fizički, zato su podrška, savetovanje i pauze neophodni i za članove porodice.
- Planirajte unapred – potrebno je na vreme razmišljati o pravnim i finansijskim pitanjima, kako bi porodica bila spremna za buduće izazove.
Borba Brusa Vilisa sa frontotemporalnom demencijom skrenula je pažnju na izazov sa kojim se suočavaju mnoge porodice širom sveta. Otvorenost njegove supruge Eme unosi toplinu, ali i podseća na ozbiljnost bolesti. Uz edukaciju, podršku i razumevanje, porodice mogu lakše da pronađu snagu da se izbore sa teškoćama i istovremeno cene trenutke ljubavi i zajedništva.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravalje.kurir.rs