Stres i loše navike su najopasniji za čoveka: Trebalo bi izlaziti svaki dan, bez obzira na vreme
Sutra će temperatura u odnosu na današnju biti niža za deset do dvanaest stepeni. Poznato je da hronični bolesnici, naročito oni sa kardiološkim problemima moraju posebno da se pripaze i na to lekari stalno podsećaju.
Nagli padovi ili porasti temperature, promena atmosferskog pritiska i vlažnosti vazduha mogu izazvati različite tegobe i povećati rizik od srčanih problema.
Gost "Pulsa Srbije" na Kurir televiziji koji je detaljnije pričao o odnosu ljudskog organizma na promene u atmosferi bio je dr Petar Borović, kardiolog.
Dok je sve u redu, ne idemo na preglede
- Pre 70 godina naš narod je po kardio bolestima bio pretposlednji u Evropi, dakle zdrava nacija, kao što kaže Balašević "al' se nekad' dobro jelo" ali i živelo i provodilo vreme. Sada smo negde pri vrhu Evrope. Na svakih osam minuta neko u Srbiji doživi srčani udar, zamislite tu statistiku, to je 180 dnevno. Tog momenta se u čoveku sve sruši, a ne idu na preglede kada im nije ništa, a automobile makar jednom godišnje odvedu na pregled. Obiđem jednog pacijenta, a ispred njega posuda puna slanine, kaže on meni pa doktore to je prirodno, nema ovde ništa masno, a ta slanina je izgledala kao sapun - započeo je Borović.
Više od 3 miliona ljudi ima povišene masnoće u Srbiji
- One ničemu ne služe u višku, oksidišu i oblaže krvni sud. To duboko zađe u krvne sudove, smanji njihov promet, a pacijente to nikada ne boli. Međutim, kada se smanji dotok krvi, to može da utiče na razne delove ljudskog tela, pa se tako taj dotok može odraziti na ok je za 70 odsto, onda kreće izuzetno opasno stanje, pa pacijenti počnu da imaju problema sa disanjem. Mnogo faktora utiče na sve ovo, a među njima je i raspoloženje.
Kako da znamo da smo preterali sa unosom masti
- Najjednostavnijim pregledom možete uočiti da li ste preterali sa unosom masti. Idite kod lekara i odradite laboratoriju. Čak 40 odsto stanovnika Srbije je previše teško, dakle gojazno, a to je pokazatelj da se jede više nego što treba, a ako su još i masniji obroci, onda bi prvi korak možda bio da se smanji unos hrane. Masnoće podižu, pa bi ih trebalo izbegavati za večeru. Tako ćemo i zaštiti naše krvne sudove, dakle nemojte da jedete masnoće za večeru, ali i pokušajte da vam poslednji obrok bude tri sata pre spavanja. Šetnja je izuzetno bitna kako bi se sve to sagorelo. Kada se najedemo i odemo u šetnju, to je bukvalno masaža za naše srce, pogotovo ako i dišemo duboko, to je izuzetno povoljno.
Istraživanja sa VMA
- Ako nećemo šetnju, možemo i da otvorimo prozor, pa da odradimo lagane fizičke vežbe dok se čelo ne oznoji. Vojska na VMA je radila odlična istraživanja na tu temu. Tako se u krvnim sudovima smanjuje šansa za ugrušak. Dosta ljudi ne pije dovoljno vode, pa im tako i krv bude gusta.
Hronično umorni ljudi
- To je nova stvar, to je za posebna tema za emsiju u kojoj bi trebalo da učestvuje grupa stručnjaka. Loše živimo, malo unosimo vitamin B. Imamo malo energije, a gde se ona nalazi, recimo u bademu. Trebalo bi izbaciti kafe i cigarete. Unosimo previše hrane za koju organizam treba izuzetan napor. Težina, ako imam povišen pritisak, to je ekvivalent za organizam kao da se penje uzbrdo 24 sata. Srce pumpa, kompenzuje, ako neko ima 20 kilograma viška, pored toga što je za telo to kao da non-stop hoda uzbrdo, ono ima osećaj da ima i vreću na leđima. Dalje, nismo napolju, dobar deo dana je unutra, da sve bude prijatno, niti toplo, niti hladno. Odvikli smo se od atmosfere. Trebalo bi svaki dan izaći u prirodu bez obzira na vreme. Adaptirati se kako bi se održavalo telo, nekada je čovek bio napolju, a danas samo da telo što manje oseti nekakav izazov pa da se adaptira. Danas se svodi na to da kada je zima, telo bude unutra gde je toplo, i obrnuto.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
PACIJENT IZGUBIO VID YBOG NEFUNKCIONALNOG BUBREGA: