Alternativna i zvanična medicina: Šta je istina, a šta zabluda? Tenžera tvrdi: Homeopatija je budućnost zdravlja
Sve češće se prepliću tradicionalna medicina i alternativni pristupi lečenju. Šta zaista pomaže, a šta je mit? Gde se završava nauka, a počinju uverenja? Koliko su biljni preparati i energetski tretmani zaista delotvorni, a kada je neophodna dijagnoza i intervencija lekara?
O istinama i zabludama zvanične i alternativne medicine za Kurir su govorili Lenka Tenžera i profesor doktor Drago Đorđević, patofiziolog.
Tenžera: Homeopatija je budućnost medicine
Tenžera kaže da veruje da je homeopatija budućnost medicine, pa je navela:
- Kada kažete alternativna medicia, taj naziv je napušten u medicini, to je komplementarna medicina, jer neke stvari mogu da se leče na jedan a druge na drugi način. Važno za pacijente je da je lek naučno potvrđen, dokazan, i ukoliko ima neželjenih efekata pacijenti znaju za njih - kaže Tenžera.
Tenžera kaže da se ona bavi homeopatijom koja je deo zapadnjačke medicine, a priznata je i kod nas od strane Ministarstva zdravlja.
- Nažalost, lekari ne znaju mnogo o homeopatiji jer do sada nije bilo škola koje su organizovane na akademskom principu. Sada postoji škola kdo nas gde lekari mogu da nauče osnove homeopatije i kako je primenjivati. Ta škola traje tri godine. U našem zakonu stoji da svaki lekar mora pacijente da upozna sa svim metodama koje mogu da pomognu njihovom stanju - kaže Tenžera.
Ona dodaje da su ove metode potpuno bezbedno ukoliko se adekvatno primenjuju, ali samo uz završenu školu.
- Ja mislim da je ovo budućnost. Dve trećine građana Švajcarske se leči homeopatijom i akupunkturom. Ona je zastupljena i u bolnicama, potpuno ravnopravno. To je jedna medicina, samo sa različitim pristupima. Homeopatija ima holistički pristup koji je očuvala od nastanka do danas, dok e druga medicina fokusirana na specijalističke pristupe - kaže Tenžera.
Đorđević: Alternativna medicina nije alternativa, već dopuna
Đorđević kaže da, zahvaljujući lošem odnosu zvaničnih lekara zapadnjačkog obrazovanja, kao i zbog loše organizacije koja pravi problem, dolazi do nezadovoljstva građana.
- Usluga se svede na nekoliko minuta posvećenih pacijentu. Radi se o tome što administracija guši zdravstvo u celini. Pacijent čeka po sat, sat i po vremena da bi došao na red, a onda se većina vremena posveti administraciji jer lekar mora da popuni protokole. Zato se prema pacijetnu određuje rok koliko minuta ima na raspolaganju za pregled - kaže Đorđević.
On kaže da se ovde javlja i nezadovoljstvo medicinskih radnika jer su obavezani protokolima.
Đorđević kaže da svakako alternativna medicina ne predstavlja alternativu, već zamenu ili dopunu zapadnjačke medicine.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs