Istraživači konačno rešili misteriju krvne grupe staru 50 godina: Ogroman korak za bezbednost transfuzije
Istraživači su identifikovali ranije zanemaren mehanizam koji menja koliko snažno se izražavaju određeni geni krvnih grupa, otkrivajući zašto standardni testovi mogu da propuste ključne varijacije. Otkriće ne samo da razjašnjava dugogodišnju anomaliju u transfuziologiji, već ukazuje i na nove načine poboljšanja dijagnostičke tačnosti i bezbednosti pacijenata.
Naučnici sa Univerziteta Lund u Švedskojotkrili su zašto osobe sa istom krvnom grupom mogu imati značajno različite količine ključnih molekula na površini crvenih krvnih zrnaca. Studija, objavljena u časopisu Nature Communications, razjašnjava misteriju koja je decenijama zbunjivala naučnike.
Više od osnovnih krvnih grupa
Krvne grupe (A, B, AB i O) zavise i od prisustva antigena na crvenim krvnim zrncima, koji pomažu imunom sistemu da prepozna „svoje“ i „strano“. Iako se zna koji geni stvaraju ove antigene, do sada nije bilo jasno zašto njihovi nivoi variraju kod istih krvnih grupa.
- Ako imate znatno manje molekula na ćelijama, oni mogu biti propušteni u testovima kompatibilnosti, što može uticati na bezbednost transfuzije - kaže profesor Martin L. Olson sa Univerziteta Lund.
Skriveni genetski „prekidači“
Istraživači su se fokusirali na način regulacije gena, posebno na transkripcione faktore – proteine koji kontrolišu ekspresiju gena.
Koristeći novi računarski sistem, mapirali su skoro 200 veznih mesta na 33 gena krvnih grupa. Time su uspeli da predvide promene u aktivnosti gena koje standardni testovi često ne detektuju.
Metoda je testirana na retkoj Helgesonovoj krvnoj grupi, prisutnoj kod oko 1% populacije, koja ima neuobičajeno nizak nivo proteina CR1 važnog za imuni sistem.
Otkriveno je da mala genetska promena onemogućava pravilno vezivanje regulatornog proteina, što smanjuje nivo CR1 na crvenim krvnim zrncima.
Veza sa malarijom
Niži nivo CR1 može otežati ulazak parazita malarije u crvena krvna zrnca, što objašnjava veću učestalost ove varijante u delovima sveta gde je malarija česta, poput jugoistočne Azije.
Ka sigurnijim transfuzijama
Istraživači veruju da se njihov pristup može primeniti i na druge krvne grupe i bolesti.
- Naš cilj je da unapredimo DNK testove za krvne grupe i time učinimo transfuzije bezbednijim - navodi koautorka studije Gloria Vu.
Naknadna istraživanja već su pokazala da slični mehanizmi utiču i na RhD krvnu grupu, kao i na druge gene povezane sa krvnim grupama.
Izvor: scitechdaily.com/zdravlje.kurir.rs