Udruženje Centar za obolele od epilepsije navodi da je epilepsija četvrti najčešći neurološki poremećaj, i da u Srbiji ima oko 70.000 osoba obolelih od te bolesti, dok ih u svetu ima oko 50 miliona. Karakterišu je povremeni i najčešće kratkotrajni poremećaj funkcije kore mozga koji se nazivaju epileptični napadi.

Stanje koje pokazuje sklonost ka ponavljanju epileptičnih napada zove se epilepsija, dok se epileptični napad može javiti i kod osoba koje nemaju epilepsiju. Stresogene situacije kao što je hronična anksioznost, neispavanost, teške traume – mogu dovesti do neuobičajene električne aktivnosti u mozgu koja će uzrokovati epileptični napad. Ukoliko se napad ponovi više od tri puta, možemo da sumnjamo na epilepsiju.

Simptomi epilepsije

  • Privremena zbunjenost
  • Fiksacija (osoba bulji u nešto dok je potpuno odsutna)
  • Ukočenost mišića
  • Nekontrolisani pokreti (trzaji) ruku i nogu
  • Gubitak svesti
  • Strah, anksioznost ili deža vi (već viđeno)
  • Ponekad ljudi sa epilepsijom mogu imati i simptome psihoze

Simptomi se razlikuju u zavisnosti od vrste napada. U većini slučajeva, osoba sa epilepsijom će svaki put imati istu vrstu napada, tako da će simptomi biti slični od epizode ​​do epizode. Lekari generalno klasifikuju napade kao fokalne ili generalizovane, na osnovu toga kako i gde počinje abnormalna aktivnost mozga. Kod fokalnih napada osoba može osećati neobične mirise ili se ponašati neadekvatno, dok se generalizovani napadi manifestuju tipičnim epileptičkim napadom u vidu gubitka svesti i pojave mišićnih spazama.

Da bi se utvrdilo da pacijent ima epilepsiju, neophodno je uraditi kompletan neurološki pregled.

Lečenje lekovima ili ponekad operacija mogu kontrolisati napade kod većine ljudi sa epilepsijom. Nekim ljudima je potrebno doživotno lečenje. Za druge, napadi nestaju. Neka deca sa epilepsijom mogu prerasti ovo stanje sa godinama.

Širom sveta, 26. mart se obeležava kao Ljubičasti dan, međunarodni dan posvećen podizanju svesti o epilepsiji i načinima da se spreči stigmatizacija ljudi koji žive sa ovom bolešću.

Ne zaostajemo u lečenju epilepsije u odnosu na svet

Terapija antiepilepticima u preko 70 % slučajeva daje mogućnost potpune i dugoročne kontrole epileptičnih napada.

- To je izvanredan rezultat. To su pacijenti koji su potpuno ravnopravni činioci društva jer nemaju bilo kakve suštinske limite, ističe uoči Ljubičastog dana doc. dr Aleksandar Ristić sa Klinike za neurologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije i predsednik Srpske lige za borbu protiv epilepsije.

Prema njegovim rečima, Srbija uglavnom ne zaostaje u lečenju epilepsije u odnosu na svet.

- Kod nas postoji preko 10 različitih lekova na raspolaganju, koje pokriva RFZO, ali bi bilo dobro da postoji još barem 3 ili 4 leka iz grupe najnovijih antiepileptika.Pored toga, epilepsija se leči i operativno, i ta metoda je prisutna u Srbiji, ali samo u UKCS, gde je na taj način izlečeno više od 200. Međutim, i tu su neophodna dalja ulaganja kako bi se povećale mogućnosti napredne dijagnostike zarad operativnog lečenja. Mi znanje imamo, jer imamo ljude koji su obučavani u inostranstvu specifično za te napredne tehnike, ali nam je potrebna i pomoć zdravstvenog sistema, koja za sada izostaje - ističe doc. dr Ristić.

Savetuje se da osobe obolele od epilepsije uz redovno uzimanje lekova vode zdrav stil života sa dovoljno sna, da se redovno hrane i upražnjavaju redovnu fizičku aktivnost.

Potražite hitnu medicinsku pomoć ako se bilo šta od sledećeg javi sa napadom:

  • Napad traje više od pet minuta.
  • Disanje ili svest se ne vraćaju nakon što napad prestane.
  • Odmah sledi drugi napad.
  • Imate visoku temperaturu.
  • Trudni ste.
  • Imate dijabetes.
  • Povredili ste se tokom napada.
  • Nastavljate da imate napade iako ste uzimali lekove protiv napadaja.
  • Ako prvi put imate napad, odmah potražite savet lekara.

Violeta Nedeljković