Zašto je kontrola LDL holesterola ključna? Naizgled je sve u redu, a zapravo možete biti u riziku
Ljudi se rađaju sa niskim nivoom LDL holesterola, ali nepravilna ishrana, fizička neaktivnost i gojaznost tokom života mogu dovesti do povećanih vrednosti, tiho pripremajući teren za nastanak srčanog ili moždanog udara. Dok svakog dana u Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova umre čak 132 ljudi, čak 80 odsto njih može se spasti.
Prema poslednjim podacima iz 2023. godine, kardiovaskularne bolesti ostaju vodeći uzrok smrti u Srbiji, odnoseći oko 48.000 života godišnje. Pravovremeno prepoznavanje i kontrola faktora rizika, uz adekvatnu terapiju, mogu značajno produžiti život pacijentima. Glavni uzročnici su pušenje, fizička neaktivnost, neodgovarajuća ishrana koja doprinosi poremećenom statusu holesterola, prevashodno visokim vrednostima LDL holesterola, arterijska hipertenzija i dijabetes.
U pripremi je personalizovani preventivni program
- Međutim, krajem novembra prošle godine Ministarstvo zdravlja je sa Institutom za javno zdravlje "Batut", lokalnim zdravstvenim ustanovama i samoupravama, pokrenulo Karavan zdravlja, koji ima za cilj borbu protiv kardiovaskularnih bolesti u Srbiji. To je po meni, jednu od najvažnijih akcija očuvanja zdravlja svih stanovnika u našoj zemlji. Ono što mi zaista želimo jeste da dođemo do svakog građanina, sa vrlo jasnim ciljem, a to je da uradimo preventivni pregled i identifikujemo faktore rizika koji ubijaju ovaj narod, ovu naciju. Takođe, želimo da korigujemo te faktore rizika i izračunamo kardiovaskularni rizik svakom stanovniku i pripremimo personalizovani preventivni program - istakao je pomoćnik ministra zdravlja i kardiolog, prof. dr Nebojša Tasić koji je objasnio da Ministarstvo zdravlja podržava svaku kampanju udruženja pacijenata za podizanje svesti o kardiovaskularnim bolestima.
- Najveća prepreka na tom putu je svest osobe da je zdravlje najvažnije i da apsolutno ne postoji veći prioritet u životu od očuvanja zdravlja. Zato i imamo edukativne tribine u sklopu Karavana zdravlja gde se i okupi veliki broj ljudi. Do sada smo obišli 30 gradova i opština u Srbiji - dodao je prof. dr Tasić.
Važno je da ljudi shvate da zdravlje ne treba uzimati zdravo za gotovo – čak i kada nemaju simptome ili tegobe. Normalan život ne bi bio moguć bez zdravlja. Zato je važno da se građani odazovu na preventivne preglede.
Srčani proboemi često ne bole dok ne postane kasno
Upravo zbog toga, Udruženje pacijenata „Moja druga šansa“ i Forum pacijenata Srbije pokrenuli su kampanju „Naizgled zdrav“ s ciljem da podignu svest o skrivenim rizicima kardiovaskularnih bolesti, stanjima koja često protiču bez simptoma, a mogu imati ozbiljne posledice. Osoba može izgledati vitalno, biti fizički aktivna i bez tegoba, a da istovremeno ima povišen holesterol ili krvni pritisak, tihi faktori rizika koji često ostaju neprimećeni sve do infarkta ili moždanog udara.
- Kampanju smo pokrenuli jer znamo koliko je opasno oslanjati se samo na ono što vidimo spolja. Mnogi od nas su godinama živeli u uverenju da su zdravi, nismo imali bolove, radili smo, vežbali povremeno i nismo imali razlog da sumnjamo da nešto nije u redu. A onda dođe trenutak koji vam promeni život. Holesterol, visok pritisak ili šećer u krvi ne šalju upozorenja. Upravo zato želimo da ovu temu učinimo vidljivom. Da razgovaramo o stvarima koje se ne vide, a koje mogu biti smrtonosne. “Naizgled zdrav” je naš pokušaj da ukažemo na ono što se predugo ignoriše - kaže Ivan Tojagić, predsednik Udruženja pacijenata koji su preživeli srčani udar “Moja druga šansa”.
Najvažnije je zdravlje ono koje se proverava, ne ono koje se pretpostavlja. I briga o sebi najveći je oblik odgovornosti koji imamo, i prema sebi i prema onima koji nas vole.
Kliničke manifestacije ateroskleroze su brojne i zavise od stepena i brzine suženja krvnih sudova. Kada se razvije u arterijama koje snabdevaju mozak (karotidne arterije), može doći do moždanog udara. Ukoliko zahvati koronarne arterije koje snabdevaju srce, sledi infarkt.
- Kao kardiolog svakodnevno viđam posledice povišenog LDL holesterola koji godinama ostaje neotkriven. Taj „loš holesterol“ glavni je uzrok ateroskleroze, procesa koji dovodi do suženja arterija i ozbiljnih komplikacija poput infarkta i šloga. Problem je što visoke vrednosti često ne izazivaju simptome, pa ih otkrijemo tek kada dođe do incidenta. Zato je ključno redovno meriti holesterol, posebno nakon 40. godine - ističe prof. dr Petar Otašević, kardiolog na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje.
Takođe, laboratorije moraju prilagoditi referentne vrednosti, za zdravu osobu LDL do 3 mmol/l može biti prihvatljiv, ali kod pacijenata koji su imali infarkt, stent ili bajpas, cilj je da im vrednosti budu ispod 1,4 mmol/l.
- Pacijenti su često u zabludi jer vide „normalne“ vrednosti koje važe za zdrave osobe. Ako želimo da sprečimo nove infarkte, moramo pojačati svest o preventivnim pregledima, realnim ciljnim vrednostima i pravovremenoj terapiji. Danas imamo efikasne lekove, uključujući i one koji se daju svega dva puta godišnje i snižavaju LDL za više od 50 odsto. Ishrana i fizička aktivnost jesu važni, ali uglavnom nisu dovoljni.
Svi mogu da budu u riziku
Mnogi mršavi ljudi veruju da su zaštićeni, što ih često navede da zanemare zdrave navike. Međutim, upravo među njima su česti genetski uslovi koji izazivaju povišen LDL, kada organizam sam proizvodi prekomerno holesterol. Statistika kaže da jedan od 200 ljudi može imati ovaj genetski poremećaj, koji se zove porodična hiperholesterolemija.
- Jedan od ključnih izazova u endokrinologiji je prepoznavanje povišenih vrednosti LDL holesterola, posebno kod onih koji nemaju očigledne simptome. Mnogi pacijenti nisu svesni svog stanja, a problem se često otkrije tek kada već postoji ozbiljan kardiovaskularni događaj. Upravo iz tog razloga je redovan skrining za LDL holesterol, počevši sa 35 godina kod muškaraca i 45 godina kod žena, od esencijalne važnosti - kaže prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.
Genetski faktori, kao što je porodična hiperholesterolemija, mogu dovesti do veoma visokih vrednosti holesterola već u ranim godinama života. Pacijenti sa ovom bolešću, iako često nemaju simptome, imaju izuzetno visok rizik od infarkta miokarda i drugih ozbiljnih kardiovaskularnih problema.
Ako postoji porodična istorija ranih kardiovaskularnih događaja, obavezno je izvršiti skrining kod dece i bliskih srodnika. Iako je ishrana i fizička aktivnost važna, kod osoba sa genetskim poremećajem, kao što je porodična hiperholesterolemija, neophodna je medikamentozna terapija.
- Statini su ključni u lečenju, a nova generacija lekova koji se primenjuju čak i jednom u šest meseci, predstavljaju značajan napredak u snižavanju LDL holesterola i smanjenju kardiovaskularnog rizika.
Preventivni pregledi su ključni
Uprkos tome što je vodila aktivan život i nikada nije imala ozbiljnije tegobe, Jelena Sretenović (39) iz Beograda doživela je infarkt miokarda prošle godine. Danas, nakon promene životnih navika i uz terapiju, poručuje da zdravlje nikada ne treba uzimati zdravo za gotovo.
Sve je počelo kao sasvim običan dan, mirno i sunčano jutro, Jelena se spremala sam se za obaveze koje su je čekale. Tog 15. aprila 2024. u Beogradu je bilo čak 33 stepena, pravi letnji dan usred proleća. Obukla je omiljenu letnju haljinu i krenula u grad.
- Već pri izlasku iz stana osetila sam lagano trnjenje u telu, što sam pripisivala vrućini. Taj osećaj nije prestajao, ali nije delovao opasno. Ceo dan sam provela u gradu. Međutim, oko 20 sati, kad sam se vratila kući, stvari su se naglo promenile. Osetila sam ukočenost u obe ruke kao da su vezane nevidljivim konopcima, a probadajući bol u grudima nisam mogla da ignorišem. Pokušala sam da se smirim, ali simptomi su se pojačavali - rekala je Jelena Sretenović, pacijentkinja koja je preživela infakrt.
Pozvali su hitnu pomoć, koja je brzo stigla. Ubrzo je potvrđeno da je Jelena doživela infarkt, a tokom lečenja ugradili su joj stent, što joj je i spasilo život.
- Ipak, nekoliko meseci ranije sam radila laboratorijske analize i otkriveno mi je da imam povišen nivo holesterola. Iako mi je preporučeno da se lečim, nisam tada ozbiljno shvatila upozorenja. Danas znam koliko je važno slušati signale svog tela i ne odlagati brigu o zdravlju. Sada, nakon svega, pažljivo pratim savete lekara i redovno kontrolišem svoje stanje.
Srce uništavaju kilogrami i nekretanje, kardilog otkriva zašto ljudi bez kondicije sutra mogu da nastradaju
Zašto nam tokom leta opada apetit? Nutricionista otkriva kako da održimo balans u ishrani tokom vrelih dana