ZAŠTO JE VAŽAN SAMOPREGLED DOJKI? Traje samo 10 minuta, a može da nam spasi život! Ovo su KORACI koje morate preći JEDNOM MESEČNO
Samopregled dojke je vrlo jednostavna procedura koja zahteva samo 10 minuta vašeg vremena, a može biti izuzetno korisna, pa ga je najbolje redovno ponavljati tako što ćete izabrati jedan dan u periodu od sedmog do desetog dana od početka menstruacije, kada je dojka najmekša za pregled. Žene koje su u menopauzi mogu izabrati jedan datum u mesecu i svakog meseca, na taj dan, raditi samopregled.
Sigurno je da će jedna od osam žena verovatno oboleti od raka dojke. Prema tome, redovnim samopregledom dojki svakog meseca u stanju ste da otkrijete promenu u dojci na vreme. Promena u dojci ne mora biti maligna. O tome, da li je neka promena maligna ili ne, ne odlučujete vi, niti vaš izabrani lekar na osnovu subjektivnog mišljenja, već se žena dalje upućuje specijalisti radiologije na dijagnostiku. Rak dojke je izlečiv skoro u potpunosti ako se otkrije i leči u ranoj fazi bolesti.
Kako se radi samopregled?
Samopregled možete raditi:
• pred ogledalom
• u ležećem položaju
• pod tušem
Postupak samopregleda dojke
I FAZA: U KUPATILU
Pod tušem uz podignutu jednu ruku iznad glave kružnim pokretima prstiju sistematski opipati sve delove dojke. Ne koristiti same vrhove prstiju već njihove završetke i pri pipanju obratiti posebnu pažnju na postojanje zadebljanja, čvorića, tumora i slično. Desnu ruku upotrebiti za pregled leve dojke, a levu ruku za desnu dojku.
II FAZA: PRED OGLEDALOM
Postavite ruke na bokove i čvrsto ih pritiskujući, pokušajte da zategnete grudne mišiće na kojima leže dojke, istovremeno u ogledalu tragajte za asimetričnim promenama na dojkama u smislu ispupčenja, ulegnuća, uvlačenja kože ili bradavice. Lakša asimetrija u veličini dojki nije značajna jer je prisutna u najvećem broju žena.
III FAZA: PRED OGLEDALOM
Podižući polagano ruke iznad glave tragajte za napred navedenim promenama na dojkama, čije podizanje ruku potencira promene na koži i bradavicama, pa postaju lakše uočljive.
IV FAZA: LEŽEĆI POLOŽAJ
Da bi najbolje pregledali desnu dojku, legnite i postavite jastuk pod desnu lopaticu i istovremeno podignite desnu ruku iznad glave. To omogućava da se dojka raspostre po najvećoj površini grudnog koša, pa je najtanja i najlakša za pregled. Ponoviti pregled i na drugoj strani.
V FAZA: LEŽEĆI POLOŽAJ
Prilikom pipanja desne dojke koristitite vrhove prstiju leve ruke, sa kružnim pokretima, počevši od periferije dojke prema bradavici, najbolje kao kretanje kazaljke na satu. Obratite pažnju na ulegnuća i čvoriće. Zadebljanja tkiva na bazi dojke u obliku ruba je normalna pojava. Ponovite pregled leve dojke sa desnom rukom.
VI FAZA: LEŽEĆI POLOŽAJ
Na kraju pregleda nežno stisnite bradavice obe dojke, radi eventualnog otkrića iscedka ili sukrvice. Ukoliko ste pregledom ustanovili jedan od pomenutih znakova, obratite se lekaru.
VAŽNO JE ZNATI
* Klinički pregled dojki radi se kod lekara specijaliste svake tri godine za žene između 20-39 godina, a nakon 40. godine - jednom godišnje.
* Poželjno je vođenje ličnog kalendara za beleženje rezultata samopregleda dojki, mamografije ili zakazanih lekarskih pregleda.
Alarmantna statistika
Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlјe Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u Srbiji je registrovano je 4. 368 novoobolelih i 1. 782 smrtnih slučajeva godišnje od karcinoma dojke.
* Procena je da u svetu živi 7,8 miliona žena kojima je dijagnoza karcinoma dojke postavljena u poslednjih pet godina.
* Karcinom dojke predstavlja najčešće dijagnostikovano maligno oboljenje širom sveta.
* Svaka osma osoba u svetu sa postavljenom dijagnozom maligne bolesti je imala dijagnozu karcinoma dojke. To je najčešći uzrok smrti kod žena širom sveta i peti najčešći uzrok smrti od malignih bolesti kod oba pola zajedno.
* Prema poslednjim dostupnim podacima Svetske zdravstvene organizacije i procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka, u svetu je u 2020. godini registrovano više od 2.260.000 novoobolelih žena svih uzrasta od karcinoma dojke (prosečna stopa obolevanja je iznosila 47,8 na 100.000), dok je skoro 685.000 žena umrlo od ove bolesti (prosečna stopa umiranja je iznosila 13,6 na 100.000).
Da li pacijenti sa transplantiranim organima nasleđuju pamćenje i ličnost davaoca? Naučnici imaju odgovor