Nizak krvni pritisak je veoma retko oboljenje, i češće se javlja kod starijih žena kao pridružena bolest. Iako neki streme da imaju niži pritisak, kod 10% svetske populacije ovo oboljenje, koje se naziva i hipotenzija, predstavlja ozbiljan problem koji zahteva lečenje.
Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na zid krvnog suda, i varira u zavisnosti od snage srčane funkcije, elastičnosti arterija i ukupne količine cirkulišuće krvi. Pritisak krvi tako zavisi i od ukupnog zdravstvenog stanja, uzrasta, fizičke kondicije i životnih navika. Sistolni „gornji“ pritisak se meri nakon kontrakcije srca i to je najviši pritisak koji se ostvaruje u arterijskom stablu. Dijastolni „donji“ pritisak se registruje kada je srce relaksirano. Kaže se da je krvni pritisak u normalnom opsegu između 120-140 mm Hg sistolnog i između 80-90 mm Hg dijastolnog.
Šta se smatra niskim krvnim pritiskom?
Očitavanje krvnog pritiska niže od 90 mm Hg za gornji broj (sistolni) ili 60 mm Hg za donji broj (dijastolni) se generalno smatra niskim krvnim pritiskom.
Simptomi i znaci hipotenzije
Za neke ljude, nizak krvni pritisak ukazuje na postojanje nekog drugog problema, pogotovu ako dođe do naglog pada pritiska ili je on praćen znacima i simptomima kao što su:
Vrtoglavica
Nesvestica
Umor
Mučnina ili povraćanje
Zamagljen vid
Konfuzija ili poteškoće sa koncentracijom
Brzo ili plitko disanje
Hladna, vlažna koža
Ekstremna hipotenzija može da izazove i stanje koje je opasno po život, a simptomi bolesti uključuju:
Konfuziju, posebno kod starijih ljudi
Hladnu, bledu kožu
Brzo, plitko disanje
Slab i ubrzan puls
Kako se leči hipotenzija?
Nizak krvni pritisak koji ili ne izaziva simptome ili izaziva samo blage simptome, retko zahteva lečenje. Međutim, ako se simptomi pojave, lečenje zavisi od razloga njihove pojave. Na primer, ako nizak pritisak izaziva neki lek koji pijete, lečenje obično uključuje promenu tog leka ili smanjenje doze. Ali, ako nije poznat uzrok hipotenzije ili nije moguće lečenje, najvažnije je da se poveća pritisak čime će nestati i simptomi. Zavisno od starosti, zdravstvenog stanja i uzroka nastanka krvnog pritiska, to možete da uradite na sledeće načine:
Koristite više soli
Stručnjaci obično preporučuju ograničavanje soli u ishrani jer natrijum može podići krvni pritisak, ponekad izuzetno mnogo. Međutim, za ljude sa niskim krvnim pritiskom so može biti dobra stvar. Ali pošto višak natrijuma može dovesti do srčane insuficijencije, posebno kod starijih osoba, važno je da se konsultujete sa svojim lekarom pre nego što povećate količinu soli u ishrani.
Povećajte unos orašastih plodova i kofeina
Kako biste povisili krvni pritisak, konzumirajte zdrave orašaste plodove poput oraha, badema i pistacija. Osim toga, čaj i kafa takođe mogu malo da pomognu pri podizanju krvnog pritiska.
Pijte više vode
Tečnosti povećavaju zapreminu krvi i pomaže u sprečavanju dehidracije organizma, a obe stavke su veoma važne u lečenju hipotenzije.
Nosite kompresijske čarape
Elastične čarape koje se obično koriste za ublažavanje bolova i otoka proširenih vena mogu da pomocgnu u smanjenju zgrušavanja krvi u nogama, čime pomažu i ujednačavanju visine krvnog pritiska.
Napravite promene u životnom stilu
Unošenje određenih promena u način života može da pomocgne u terapiji niskog krvnog pritiska, a to su: konzumiranje manjih, čestih obroka, izbegavanje dugog stajanja ili sedenja i izbegavanje pretople vode prilikom tuširanja ili kupanja.
Izvor: Practo.com/ Kurir.rs/ Vanesa Marčeta