Preveliko izlaganje svetlu tokom noći može da poveća rizik od pojave psihijatrijskih poremećaja kao što anksioznost, bipolarni poremećaj ali i pogorša simptome posttraumatskog stresnog poremećaja, a povećanje izloženosti dnevnom svetlu može da posluži kao nefarmakološki način smanjenja rizika od pojave psihoze, nalazi su najnovije studije sprovedene na 87.000 ljudi.
Studija, koju je sproveo Šon Kejn, profesor Fakulteta psiholoških nauka i Turner instituta za mozak i mentalno zdravlje u Melburnu, utvrdila je da se kod osoba koje su bile izložene velikim količinama svetlosti tokom noći rizik od depresije povećao za 30 odsto, dok se kod onih koji su bili izloženi velikim količinama svetlosti tokom dana rizik od depresije smanjio za 20 odsto.
Slični obrasci rezultata su primećeni u slučajima samopovređivanja, psihoze, bipolarnog poremećaja, generalizovanog anksioznog poremećaja i PTSP. Ovi nalazi ukazuju na to da bi jednostavna praksa izbegavanja svetlosti tokom noći i dužeg izlaganje sunčevoj svetlosti tokom dana mogla biti efikasna terapija za smanjenje ozbiljnih problema mentalnog zdravlja.
“Naši nalazi će imati potencijalno ogroman društveni uticaj jer kada ljudi shvate da njihovi obrasci izloženosti svetlosti imaju snažan uticaj na njihovo mentalno zdravlje, mogu da preduzmu nekoliko jednostavnih koraka kako bi optimizirali svoje zdravlje. A sve se svodi na svetlost tokom dana, a mrak noću”, objašnjava profesor Kejn.
Istraživači su od učesnika studije tražili informacije u vezi sa njihovom izloženošću svetlu, spavanjem, fizičkom aktivnošću i mentalnim zdravljem. U obzir se uzimalo i to da li ispitanici dolaze iz ruralnih ili urbanih sredina, koju vrstu posla obavljaju i da li rade u smenama.
Ljudi okrenuli naopako svoje dane
Glavni zaključak studije jeste da su ljudi u ovom modernom, industrijalizovanom vremenu bukvalno okrenuli svoje biološke sisteme naopako, i da je naš mozak evoluirao sa optimalnog funkcionisanja tokom dana kada je jaka sunčeva svetlost, do rada tokom noći bez trunke prirodnog svetla.
"Ljudi danas izazivaju biologiju, provode oko 90 odsto svog dana u zatvorenom prostoru pod veštačkim, električnim osvetljenjem koje je suviše prigušeno tokom dana i previše svetlo noću u poređenju sa prirodnim dan/noć ciklusima. To zbunjuje naša tela i čini nas bolesnim", pojašnjava profesor Kejn nalaze koji su objavljeni u časopisu “Prirodno mentalno zdravlje”.
Poremećaj cirkadijalnog ritma, odnosno biološkog sata, je uobičajena karakteristika mnogih psiholoških poremećaja. Svetlost je primarni input za cirkadijalni sat, a dnevno svetlo ojačava njegove funkcije, dok ih noćno ometa. Stoga, uobičajeno izlaganje svetlosti može predstavljati faktor rizika životne sredine za podložnost psihičkim poremećajima.
Izvor: Medicalexpress