Na Zlatiboru je počeo 24. kongres Udruženja kardiologa Srbije gde će više od 900 stručnjaka iz zemlje i inostranstva razgovarati o aktuelnim kardiološkim temama, kao što je prevencija, dijagnostika i lečenje kardiovaskularnih bolesti. Jedan od uvaženih gostiju biće i kardiolog, rektor Semelvajs Univerziteta u Budimpešti, prof. dr Bela Merkeli, sa kojim naši kardiolozi imaju višegodišnju saradnju i koji podržava ciljeve Udruženja kardiloga Srbije u Evropskim forumima.
Kongres je namenjen lekarima, medicinskim sestrama i tehničarima, na jednom mestu okupiće se vodeći stručnjaci koji se bave prevencijom, dijagnostikom i lečenjem kardiovaskularnih bolesti, koje su vodeći uzrok smrti u svetu. Situacija se ne razlikuje ni u Srbiji, gde je prema poslednjim podacima 56 hiljada ljudi umrlo od posledica kardiovaskularnih bolesti, koje čine čak 41,4 odsto svih uzroka smrti.
- Kao struka shvatamo da je imperativ unaprediti prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Naša zemlja se ubraja u one sa izrazito visokim rizikom od obolevanja od infarkta srca, ali i od moždanog udara. Iz tog razloga na kongresu ćemo imati multidisciplinarne teme koje su u trendu sa novoprepoznatim riziko faktorima za kardiovaskularne bolesti, kao što su zagađenost vazduha i vode, sa profesorima Prirodnomatematičkog fakulteta iz Beograda i Novog Sada. Imaćemo i predstavnike udruženja pacijenata, koji treba da budu maksimalno uključeni u sopstveno lečenje i imaju participatornu ulogu u odluci o terapiji. Znamo i to, da bez sopstvenog angažovanja i podizanja svesti o riziko faktorima nema lečenja, ni izlečenja. Pozvani su i gosti iz inostranstva, podeliće sa nama svoja iskustva o najmodernijim kardiološkim modalitetima lečenja – prof. dr Anastazija Stojšić Milosavljević, predsednica UO Udruženja kardiologa Srbije.
Smrtnost od kardiovaskularnih bolesti 2,5 puta češće nego od malignih bolesti
U četiri od pet slučajeva kardiovaskularnih smrti uzrok je aterosklerotska kardiovaskularna bolest (ASKVB). Gotovo 40 odsto odrasle populacije izloženo je riziku od ASKVB, a zabrinjava i činjenica da se preko jedne trećine (36 odsto) kardiovaskularnih smrti javlja se prerano kod ljudi mlađih od 70 godina.
Smrtnost od kardiovaskularnih bolesti je dva i po puta češće nego smrtnost od malignih bolesti. Zahvaljujući poznavanju faktora rizika i njihovom suzbijanju, a potom i lečenju u sklopu sekundarne prevencije imamo produžen životni vek bolesnika. Pušenje, neadekvatna i nedovoljna fizička aktivnost, neodgovarajuća ishrana koja doprinosi poremećenom statusu holesterola, prevashodno visokim vrednostima LDL holesterola, arterijska hipertenzija i dijabetes su glavni faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja i svih komplikacija koje izazivaju.
- Pacijenti koji su duže vremena izloženi povišenim vrednostima LDL holesterola imaju veći rizik od razvoja aterosklerotske kardiovaskularne bolesti. Ipak, ohrabrujuće je to da 80 odsto ranih kardiovaskularnih događaja može da se spreči, posebno boljom kontrolom LDL holesterola, koji predstavlja faktor rizika koji najlakše može da se promeni. Pacijenti sa povišenim LDL holesterolom najčešće ništa ne osećaju i nemaju nikakve simptome. Kod mnogih pacijenata se povišeni holesterol otkrije tek kada dožive infarkt miokarda. To je razlog zašto bi svako trebalo da poseti svog lekara i proveri vrednosti LDL holesterola. Prvi skrining test za LDL holesterol muškarci bi trebalo da urade sa 35, a žene sa 45 godina ili ranije ukoliko postoje druge pridružene bolesti i ukoliko u porodici postoji istorija osoba koje su rano doživele srčani ili moždani udar. Nakon skrininga, vrlo je važno konsultovati se sa lekarom koji će u odnosu na vrednosti LDL holesterola i druge parametre i faktore rizika, kao što su prethodni kardiovaskularni događaji u porodici, odrediti visinu kardiovaskularnog rizika i uputiti na dalje lečenje – objašnjava prof. dr Stojšić Milosavljević .
Rana primena terapije za snižavanje holesterola je veoma važna
Ciljne vrednosti LDL holesterola u sekundarnoj prevenciji kardiovaskularne bolesti su jasno definisane, ali se retko dostižu u rutinskoj kliničkoj praksi, jer pacijenti nisu na adekvatnoj terapiji. Takođe, usled neusklađenosti referentnih vrednosti lipidnih parametara sa kardiovaskularnim rizikom na laboratorijskim izveštajima, pacijenti su skloni samoanalizi istih na osnovu kojih samostalno procenjuju da li su zdravi ili bolesni. Ukoliko potpuno zdrava osoba ima vrednost LDL holesterola 2,6 mmol/l, to se smatra kao dobar rezultat. Međutim, iste tolike vrednosti lošeg holesterola nisu dobre za osobu koja je već imala infarkt miokarda. Prema evropskim preporukama, kod takvih pacijenata loš holesterol mora da bude ispod 1,4 mmol/l.
- Rana primena kombinovane terapije za snižavanje holesterola je od izuzetne važnosti, jer sa njom značajno možemo da redukujemo kardiovaskularni rizik. Nažalost, u mnogo slučajeva bolest nije dijagnostikovana sve dok ne dođe do srčanog ili moždanog udara. Tu imamo dva problema, prvi je taj što mali procenat pacijenata ima adekvatnu terapiju, a drugi, ko i ima opet ne dostiže ciljne vrednosti. Prema najnovijem vodiču za lečenje akutnog koronarnog sindroma kombinovanu terapiju mozemo primeniti rano, nakon infarkta miokarda. To su fiksne kombinacije statina i leka koji sprečava resorpciju holesterola u crevima, koje su efikasnije i omogućavaju veću šansu za dostizanje ciljnih vrednosti. Od nedavno imamo i dodatni korak a to je inovativna terapija sa ciljanim delovanjem na jetru koja se dozira dva puta godišnje, a koja omogućava da još veći procenat pacijenata dostigne svoje ciljne vrednosti LDL holesterola – istakla je prof. dr Stojšić Milosavljević.