To znači da ako zaista želite da smanjite rizik od srčanih oboljenja, treba da obratite pažnju ne samo na „dobro poznate” faktore rizika za srčana oboljenja, već i na one pomalo skrivene.
Ako ste imali prvu menstruaciju pre 12. godine
Prema kardiologu Adamu Splaveru, što ranije uđete u pubertet, veći je rizik od srčanih bolesti kasnije u životu. Jedna studija je pokazala da su žene koje su dobile prvu menstruaciju pre 12 godina imale oko 10% veću verovatnoću da imaju srčane bolesti od onih koje su je dobile sa 13 godina ili kasnije.
Studije su pokazale da povećani nivoi estrogena (hormona koji igra važnu ulogu u pubertetu) može povećati rizik od krvnih ugrušaka i moždanog udara tokom života.
Nedavno ste imali jak grip
Dobijanje gripa šest puta povećava rizik od srčanog udara najmanje godinu dana nakon što ste ga dobili, tvrdi studija objavljena u New England Journal of Medicine. Ako vam ikada bude teško da dišete dok ležite i ako ste otečeni nakon prehlade ili gripa, odmah se javite lekaru. Doktor Khanna objašnjava da određene bakterijske i virusne infekcije mogu da putuju do srca, uzrokujući srčane bolesti, pa čak i srčanu insuficijenciju.
Usamljeni ste
Jedno istraživanje je pokazalo da osećaj usamljenosti i društvene izolacije povećava rizik od srčanih oboljenja za 30%, isto kao i pušenje. Na sreću, ovo je jedan od faktora rizika za srčane bolesti kojim je relativno lako upravljati. Doktor Splaver preporučuje napuštanje društvenih medija, pridruživanje klubu ili grupi i nabavku psa, koji ne samo da pruža bezuslovnu ljubav, već je i šetnja sa psom dobra vežba. Prema istraživanju koje je objavio Harvard, pokazalo se da posedovanje kućnog ljubimca ne samo da smanjuje usamljenost, već može poboljšati zdravlje srca.
Imali ste tešku trudnoću
Tokom trudnoće volumen krvi se udvostručuje i da srce mora dodatno da radi. Ovo samo po sebi ne povećava rizik od budućih srčanih bolesti, ali ako takođe razvijete gestacijski dijabetes, ili imate visok krvni pritisak tokom trudnoće, onda ste pod znatno većim rizikom od srčanih bolesti, čak i godinama kasnije. Uvek recite svom lekaru o svim stanjima koja ste imali tokom trudnoće.
Prekinuli ste vezu
Postoji razlog zašto jedan izuzetno tužan događaj nazivamo „srceparajućim“, a to je zato što emocionalni stres može izazvati stvarne probleme sa srcem. Čak ima i ime - sindrom slomljenog srca.
Ovo je teško sprečiti ili izbeći jer može biti uzrokovano bilo kojim duboko uznemirujućim događajem, uključujući raskid, gubitak voljene osobe, finansijske teškoće, selidbu ili razvod - objašnjava Splaver.
Ključ nije u izbegavanju slomljenog srca, već u tome da imate plan da se nosite sa tim teškim osećanjima koristeći zdrave tehnike suočavanja kao što su vežbanje, meditacija, joga, tai či i terapija.
Praktikujete redovno kozumiranje vina
Postoji mnogo oprečnih informacija o uticaju alkohola na srčana oboljenja, ali doktorka Khanna kaže da je sigurno reći da je umereno piće, jedno piće ili manje dnevno, verovatno dobro. Međutim, sve više od toga, posebno ako pijete više od dve čaše alkohola dnevno, povećava se rizik od srčanih oboljenja.
Patite od inflamatorne bolesti
Lupus i reumatoidni artritis imaju dve zajedničke stvari: češće pogađaju žene, a obe povećavaju rizik od srčanih oboljenja. Sve se svodi na upalu, koja oštećuje krvne sudove, uzrokujući nakupljanje plaka. Razgovarajte sa svojim lekarom o svojoj dijagnozi i kako možete pomoći u smanjenju upale.
Dijagnostikovana vam je depresija
Prema jednoj studiji, depresija ne samo da povećava rizik od razvoja srčanih bolesti, već i udvostručuje rizik od umiranja od njih. Ljudi koji su depresivni često imaju viši nivo kortizola, hormon stresa koji je povezan sa srčanim oboljenjima. Depresija takođe može otežati obavljanje stvari koje smanjuju rizik od srčanih oboljenja, kao što su poseta lekaru, vežbanje i uzimanje lekova
Imate traumatične događaje iz detinjstva
Žene koje su doživele tri ili više traumatičnih događaja u detinjstvu, kao što su zlostavljanje, prisustvo traumatičnim događajima ili žrtve nasilja, imaju povećan rizik od srčanih oboljenja u odrasloj dobi, prema studiji objavljenoj u časopisu Circulation.
Patite od oremećaja hiperaktivnosti sa deficitom pažnje (ADHD)
Doktor Splaver objašnjava da su najčešće korišćeni lekovi koji se koriste za lečenje poremećaja pažnje i hiperaktivnosti stimulansi, a ovi lekovi mogu da povećaju broj otkucaja srca i krvni pritisak, što dodatno opterećuje srce. Iako je potrebno više istraživanja u ovoj oblasti, jedna studija objavljena u The BMJ otkrila je da dugotrajna upotreba lekova za ADHD malo povećava rizik od srčanih oboljenja kod dece.
NE PROPUSTITE
