PROF. DR NEBOJŠA LAĐEVIĆ, PIONIR TERAPIJE BOLA: Sada lečimo i hronične bolove u kolenu, kuku, donjem delu leđa, ramenu...
Bol je neprijatno emocionalno i osećajno iskustvo povezano sa pravom ili potencijalnom povredom tkiva, ili uzrokovano tim oštećenjem ili povredom. Terapija bola je subspecijalistička grana medicine i prožima sve specijalnosti, jer bol nije vezan za određene bolesti i stanja.
,,Internacionalni simpozijum regionalne anestezije i interventnih procedura u terapiji bola – ISRA-IP” održan je 7. oktobra u hotelu “Metropol” u Beogradu. Idejni tvorac i jedan od organizatora i učesnika manifestacije bio je prof. dr Nebojša Lađević, redovni profesor anesteziologije i reanimatologije na beogradskom Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, direktor Centra za anesteziologiju i reanimatologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije i subspecijalista medicine bola i predsednik Srpskog udruženja za terapiju bola.
- Terapiju bola ne treba da poznaju samo specijalisti nego i lekari opše prakse i studenti medicine. Lečenje pacijenata u medicini bola je multidisciplinarno, jer u lečenju učestvuje nekolicina lekara različitih specijalnosti i nikada ne treba lečiti bol kod pacijenta nego pacijenta koji ima bol – kaže prof. dr Lađević.
Leče se sva bolna stanja: akutna i hronična, ali ovoga puta govorimo o interventnim procedurama.
– Tada se primenom lekova, radio talasa ili toplote uz pomoć instrumenata ili igala, dovodi do smanjenja najčešće hroničnog i inflamatornog bola. Ujedno, primenjuju se regionalni blokovi koji nam pomažu u obezboljavanju tokom operativnih zahvata i u postoperativnom periodu. Ako govorimo o radiofrekventnoj ablaciji ona se može raditi na nekoliko mesta na telu: i u oblasti donjeg dela leđa, i kod bolova u kolenu i kod bolova u kuku. To znači da može da se primeni na nekoliko mesta i može i da se ponavlja.
Terapija bola se ne primenjuje na deci
Osim dece, svi drugi uzrasti pacijenata mogu da primaju terapije protiv bola. I nemaju štetne efekte za ljude.
- Interventne procedure se ne izvode kod dece jer za tim nema potrebe. Kod njih se izvode najčešće korektivne operacije a tokom i posle operacija se mogu primeniti različiti oblici regionalne anestezije i regionalnih blokova. Primena te terapije nema štetna dejstva a posebno ako intervenciju rade iskusni lekari. Put do terapije bola u Srbiji nije dug i mukotrpan, pacijent bez problema stiže do tih adekvatnih usluga u zdravstvenim ustanovama.
Kabinete za terapiju bola ima UKCS i KBC „Dr Dragiša Mišović“
Osnove terapije bola, kaže naš sagovornik, moraju da poznaju i lekari opšte prakse.
- Kompleksnija stanja leče timovi lekara koje predvode anesteziolozi, fizijatri i neurolozi ali ne treba zanemariti i potrebu psihološke podrške. U kliničkim centrim i kliničko bolničkim centrima postoje i specijalizovani kabineti za terapiju bola, kabineti za glavobolje i na drugi način organizovana terapija bola. U Srbiji terapija bola može da se dobije u državnim i privatnim ordinacijama. Postoje specijalizovani kabineti za terapiju bola i u UKCS i u KBC „Dr Dragiša Mišović“, ali postoje i privatne poliklinike koje se bave medicinom bola. Bitno je izabrati lekara, specijalistu medicine bola s višestrukim poznavanjem te oblasti.
Pomaže i kod glavobolje
Potrebe za terapijom bola sve su veće jer su brojni pacijenti. A i zbog napretka tehnologije sada postoji mogućnost da leče stanja koja ranije nisu mogli poput hroničnih bolova u kolenu, kuku, donjem delu leđa, ramenu ili određene vrste kancerskog bola.
- Terapija bola pomaže kod glavobolje, za to su zaslužni pre svega lekovi koji se koriste u terapiji a u određenim stanjima se interventnim procedurama može uticati na trigeminalnu neuralgiju ili druge vrste neuralgija. Interventne procedure jesu budućnost medicine, i to već danas jer mogu mnogo da pomognu u dugotrajnom smanjenju intenziteta bola. Posebno je to značajno za grupe pacijenata kod kojih ne može da se obavi na primer operacija kuka, kolena ili određena druga, zbog pridruženih bolesti pacijenta. Sve se izvode u lokalnoj anesteziji pod rendgnom ili uz pomoć ultrazvuka a efikasnost procedure pacijent veoma brzo oseti.
Bol ne trepa trpeti
Prof dr Lađević naglašava da bol ne treba trpeti zato što donosi nove zdravstvene tegobe. Istovremeno, bol je bez obzira na neprijatnost veoma koristan jer nas upozorava da se nešto loše dešava.
- Za uzrokom bola treba tragati i pokušati da se izleči uzrok. Tek ako to nije moguće, rešavaju se i posledice oboljenja odnosno bol. Ne treba ga trpeti jer kad dugo traje postaje bolest za sebe. Uvek treba tragati za uzrokom. U nekim stanjima uzimanje veće količine lekova protiv bolova može nas dovesti u zabludu o kom uzroku bola se radi pa je najbolje prvo uraditi lekarski pregled. Kod hroničnih bolova obavezno je da se uradi pregled kod specijaliste medicine bola a zatim da se napravi dobar multidisciplinarni plan lečenja.
Pionir terapije bola u Srbiji
Naš sagovornik je pionir u toj terapiji kod nas. Počeo je da je uči 1998. godine u Norveškoj u jednoj onkološkoj bolnici u Oslu.
- Vremenom sam se zainteresovao za celokupnu terapiju bola i s kolegama sam osnovao subspecijalizaciju Medicina bola na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Najveći uticaj na razvoj učenja medicine bola u našoj zemlji, imalo je i moje učešće u radnoj grupi edukacionog komiteta Evropske federacije za terapiju bola. Na taj način sam za Srbiju uspeo da dobijem program nastave medicine bola, a i pravo da ga prevedem na srpski jezik. Potom smo ga primenili u našoj nastavi na fakultetu, a znanja pretočili u naš Kabinet za terapiju bola Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije. Danas mnogo učimo jedni od drugih i u Srbiji se vidi, i kroz primer ovogodišnjeg simpozijuma da pored stranih striučnjaka učestvuju i eminentna domaća imena za medicinu bola.
Kako se i kod koga primenjuje radifrekventna ablacija?
Radiofrekventna ablacija (RFA) koristi talase toplotne energije za zagrevanje i uništavanje male površine nervnog tkiva.
- To znači da nerv ne može da šalje signal bola u mozak, što za rezultat ima smanjen ili eliminisan bol. RFA je minimalno invazivan tretman. Tokom procedure, specijalista medicine bola ubacuje tanku sondu u bolno područje. Sonda emituje radiofrekventnu energiju koja stvara toplotu i uništava nervno tkivo koje izaziva bol.
Radiofrekventna ablacija (RFA) može biti opcija za nekoga ko: -nije kandidat za zamenu zgloba -ne želi da ima komplikovanu operaciju -je mladji pacijent i zabrinut da će mu se veštački zglob istrošiti i da će mu na kraju trebati druga zamena -je stariji pacijent i ne želi da prođe kroz opsežan oporavak i rehabilitaciju
RFA na kukovima i kolenima takođe može biti dobra opcija za one sa iscrpljujućim bolovima u zglobovima jer je vreme oporavka veoma kratko – izvodi se u lokalnoj anesteziji, nema rezova i možete da idete na posao sledećeg dana.
(A.V./Kurir.rs)