Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju i te tri vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu.aka u obolevanju i u umiranju i te tri vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu. Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,3 odsto svih novih slučajeva raka i 21,5 odsto svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena, 24,5 odsto svih novootkrivenih slučajeva raka, i vodeći uzrok smrti od raka kod žena 15,5 odsto, a slede ga rak pluća 13,7 odsto i rak debelog creva 9,5 odsto.
- Rano otkrivanje je suštinski korak u popravljanju prognoze svih malignih bolesti i to mora biti zajednički korak, pacijenata i lekara. Pacijenti treba da obrate pažnju na svoje simptome, koji se pogoršavaju i da svoju brigu podele sa svojim lekarom, ne čekajući da prođu meseci do prvih dijagnostičkih postupaka. Onkolozi treba da rade na efikasnijem sistemu skrininga, ali i edukaciji lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Kada govorimo o smanjenju smrtnosti mislimo o dva pravca akcije. Jedan je smanjivanje smrtnosti prevencijom i ranim otkrivanjem tumora, a drugi pravac je energično lečenje bolesti u što ranijem stadijumu, uključujući i metastatsku bolest. Neće inovativni lekovi spasiti svet niti ćemo to uraditi samo prevencijom. Moramo ići na oba fronta. Mi, međutim, zaostajemo kada je reč o sprečavanju bolesti, ali smo uspešniji na onom frontu koji je skuplji - upozorio je dr Davorin Radosavljević, predsednik Udruženja medikalnih onkologa na III Nacionalnom Onkološkom Forumu pod sloganom „Požuri, molim te“.
Prema njegovim rečima odziv građana na skrining za tri najčešća tumora - dojka, grlić materice i debelo crevo je nezadovoljavajući.
- Sa druge strane svi hoće nove lekove, što je u redu, ali njih treba stavljati na listu tako da budu dostupni ili za rani stadijum bolesti i prvu liniju lečenja, jer na taj način mogu najviše da pomognu kako bi se smanjila smrtnost. Mi imamo jako mnogo tumora u lokalno odmakloj i metastatskoj bolesti, a cilj nam je da se što veći broj tih tumora otkrije u ranijem stadijumu, jer to vodi ka operaciji i mogućnosti izlečenja. Sve drugo je odlaganje progresije bolesti – kaže dr Radosavljević.
U našoj zemlji oko 200 hiljada ljudi ima rak. To znači da više od pola miliona građana Srbije svaki dan živi sa kancerom, ide kod lekara, zakuzuje terapije, odlazi na kontrole i čeka rezultate ili pomaže i podržava najbliže koji se bore sa surovim neprijateljem. Na mapi Evrope, Srbija se nalazi na 18. poziciji po učestalosti obolevanja od raka, ali po smrtnosti naša zemlja i dalje zauzima 1. mesto.