Hladnije doba godine, u koje upravo ulazimo, uobičajeno je obeleženo povećanom aktivnošću sezonskih respiratornih infekcija. Broj obolelih od korona virusa je u Srbiji iz nedelje u nedelju sve veći. Virus gripa još uvek nije potvrđen, ali se njegova pojava očekuje. Jedino pneumokokne bolesti nemaju sezonu, a izazivaju čitav niz bolesti od upale pluća, srednjeg uha, do vrlo teških bolesti kao što su sepsa i meningitis. Ipak, sve ove infekcije i njihovi teži oblici mogu se sprečiti vakcinama.
Respiratorne infekcije predstavljaju najčešće infekcije savremenog društva. Najčešči uzročnici su virusi influence i parainfluence, respiratorni sincicijalni virus, rinovirusi, korona virusi i drugi. Od akutnih respiratornih infekcija, odrasle osobe prosečno obole tri do pet puta godišnje, a deca još češće.
Upravo o ovim problemima diskutovalo se na okruglom stolu “Ko rano rani”, na kome su pored naših stručnjaka učestvovali lekari iz Hrvatske i Slovenije. Međunarodni okrugli sto zajednički su organizovali Forum pacijenata Srbije, Respiratorni edukativni centar i strukovno udruženje pulmologa.
Uočava se značajnija pojava obolevanja od velikog kašlja
- Sezona respiratornih infekcija je uveliko počela iako još uvek nije došlo do značajnog zahlađenja i grupisanja ljudi u zatvorenom. Formiranjem kolektiva, posebno školskih, od septembra, registrujemo pojavu oboljenja koja su tokom dominacije SARS-CoV-2 virusa bila potisnuta, poput infekcija izazvanih respiratornim sincicijalnim virusom (RSV) kod beba i male dece, streptokoknih angina, infektivne mononukleoze, a kao posledica nižih obuhvata imunizacijom tokom pandemije. S tim u vezi, u Srbiji i zemljama u okruženju, uočava se značajnija pojava obolevanja od velikog kašlja. Stopa obolevanja od COVID-19 je u porastu od početka septembra. Na svake dve do tri nedelje registrujemo skok stope od oko 30%. Virus gripa još uvek nije potvrđen u Srbiji, ali se njegova pojava očekuje. SARS-CoV-2 je tokom prethodnih sezona dominirao u populaciji i potisnuo je respiratorne i druge viruse, kao i bakteriju pneumokok. Uvek moramo da radimo na podizanju svesti o značaju imunizacije među ljudima, jer je demografija dinamična stvar. Na primer, oni koji su pre dve decenije imali 45 godina nisu bili u riziku i bili su manje zainteresovani za vakcinaciju protiv ovih bolesti. Danas imaju 65 i grupa su u riziku. Isto tako, prethodno zdravi ljudi koji obole od neke hronične bolesti moraju biti informisani i vakcinisati se protiv ovih bolesti, jer u slučaju obolevanja dolazi do komplikacija osnovne bolesti i životi bi im mogli biti ugroženi – upozorava prof. dr Vladimir Petrović, epidemiolog i direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodina.
Dvosmislene poruke o imunizaciji su ogroman problem
Mnogi programi vakcinacije su zanemareni zbog dvosmislenih poruka u javnosti koje su dovele do toga da se stavovi o imunizaciji negativizuju.
- Što se odraslog stanovništva tiče, broj osoba vakcinisanih protiv gripa tradicionalno je nizak. Unutar poslednjih petnaest godina u Hrvatskoj se vakciniše od 5 do 15% ukupne populacije, a što je zaista mali broj. Vakcinisanje protiv kovida poslednjih meseci je gotovo potpuno prestalo. Može se reći da je poverenje, odnosno pozitivno razmišljanje o imunizaciji u Hrvatskoj u padu, i da se, barem što se gripa i kovida tiče, ne može očekivati značajniji uticaj cepljenja. Prve slučajeve infekcije respiratornim sincicijskim virusom (RSV) u Hrvatskoj zabeležili smo prošle nedelje i zasigurno označavaju početak sezonske epidemije, a koliki će njen intenzitet biti, nemoguće je sada prognozirati. Kada je reč o vakcini protiv korone, nova vakcina, dakako, štiti protiv aktivnih varijanti, a sadrže dominantnu podvarijantu koja je poslednjih meseci u cirkulaciji. Smatra se da i nešto starije vakcine, pri tome mislim na one koje sadrže podvarijante BA.4/5 takođe, pružaju solidnu zaštitu protiv aktualno cirkulirajućeg virusa. Aktualne preporuke za vakcinaciju protiv kovida u Hrvatskoj, ažurirane su prošli mesec i savetuju cepljenje svim osobama starijima od 65 godina, korisnicima staračkih domova, kao i ustanova za zaštitu hroničnih bolesnika, kao i radnicima koji u takvim ustanovama rade. Preporučuje se i svim hroničnim bolesnicima, bez obzira na dob, trudnicama i zdravstvenim radnicima - ističe prof. dr Goran Tešović, pedijatrijski infektolog iz Hrvatske, Klinika za infektivne bolesti “Dr Fran Mihaljević” i predsednik Hrvatske koalicije za imunizaciju, udruženje koje ima za cilj popularizaciju vakcinacije kao optimalne opcije za smanjenje pritiska nekih infektivnih bolesti i poboljšanje ukupnog zdravlja nacije.
Zaštitimo se dostupnim vakcinama
I pored toga što je imunizacija globalno smanjila oboljevanje od zaraznih bolesti koje mogu da se spreče vakcinacijom, moderna civilizacija se danas susreće sa problemom održivosti sprovođenja imunizacije.
- Teške infekcije pneumokokom pogađaju malu decu i starije osobe sa oslabljenim imunim sistemom i hroničnim bolestima. Za razliku od gripa, pneumokokna bolest nema svoju sezonu i može se dobiti u bilo kom momentu. Kada se pojavio COVID-19, Svetska zdravstvena organizacija je pozvala da se zaštitimo od svih respiratornih infekcija, tačnije da se zaštitimo dostupnim vakcinama za COVID-19, grip i pneumokok, koji su najčešći izazivači. Svakako da su u najvećem riziku osobe starije od 65 godina, kao i osobe sa pridruženim bolestima. Preporuke Instituta za javno zdravlje, kao i brojne svetske referentne ustanove preporučuju zaštitu dostupnim vakcinama. Složićete se, da bismo voleli da postoji ovakav vid prevencije za neke druge bolesti, a nemamo ih. Nije lako lečiti ozbiljne infekcije i sve više se priča o antibiotskoj rezistenciji, a rešenje je pred nama – rekao je ass. dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju, Univerzitetski Klinički centar Srbije.
Problem je i neobaveštenost
Pacijenti sa kojima je Forum pacijenata Srbije u komunikaciji, a to su uglavnom oboleli od najtežih onkoloških, autoimunih i drugih bolesti, shvataju značaj imunizacije, međutim na žalost veliki deo, pre svega mlađe i zdravije populacije, ima rezerve prema vakcinama.
- Razumemo da mladim i zdravim sugrađanima, imunizacija nije u fokusu, jer misle da neće imati teže forme bolesti. Međutim, oni i ako ne budu imali teške forme bolesti, mogu biti prenosioci pomenutih virusa i bakterija i tako direktno mogu da ugroze starije. S toga ih pozivam da budu solidarni, da misle na svoje bolesne ukućane, prijatelje, kolege, obrate se izabranim lekarima i vakcinišu bar bolesne članove porodice. Pored ravnodušnosti prema vakcinama protiv virusa COVID-19 postoji i problem neobaveštenosti ljudi koji nisu protiv imunizacije, ali nemaju informacije. Uzmimo za primer vakcinu protiv bakterije pneumokok, većina starijih od 65 godina a naročito hronični bolesnici bi trebalo da je prime, ali na žalost mnogo njih ni ne zna da na nju ima pravo, da je dostupna o trošku države – zaključila je Olja Ćorović, potpredsednica Foruma pacijenata Srbije.