Istraživači kažu da smo evoluirali da jedemo ranije tokom dana, a neki dokazi iz studija na životinjama sugerišu da kasnije varenje hrane povećava nivo šećera u krvi i krvni pritisak.
Povišen krvni pritisak u večernjim satima, kod osoba kod kojih je inače niži, može na kraju da ošteti krvne sudove i poveća rizik od nastanka krvnih ugrušaka koji dovode do moždanog i srčanog udara, iako je potrebno mnogo više istraživanja da bi se potvrdila ova teza, a vreme obroka je određeno. malo je verovatno da će imati uticaj na zdravlje u istoj meri kao nezdrava ishrana.
Upozoravajući rezultati sedmogodišnje studije
Studija je pratila više od 100.000 ljudi u Francuskoj, od kojih je svaki popunio do 15 dnevnika ishrane koji pokazuju vreme obroka radnim danima i vikendom.
Trećina ljudi koji su najranije jeli večerala je pre 20 časova, dok je trećina koja je jela najkasnije uveče to učinila posle 21 sat. Učesnici studije su praćeni u proseku sedam godina, tokom kojih je bilo oko 2.000 slučajeva kardiovaskularnih bolesti, uključujući srčane i moždane udare. Ljudi koji su večerali najkasnije u 21 sat imali su 28 odsto veću verovatnoću da će imati moždani udar ili prolazni ishemijski napad - često poznat kao 'mini moždani udar' u poređenju sa ljudima koji su večerali pre 20 sati.
Uzdržavanje od hrane tokom noćnih sati višestruko korisno za zdravlje
Za svakih sat vremena kasnije kada neko pojede večeru, rezultati studije sugerišu da se njihove šanse za moždani udar ili "mini-moždani udar" povećavaju za osam procenata. Veza između vremena za obrok i srčanih problema primećena je uglavnom kod žena, koje su činile skoro 80 odsto učesnika studije.
- Kao i mnoge druge, moja baka me je upozorila da ne jedem prekasno, a ova studija sugeriše da bi savet mogao imati smisla - kaže dr Bernard Srour, jedan od autora studije sa Univerziteta Sorbona Paris Nord.
Jedini rezultat koji je bio značajan za muškarce je da je svaki sat kasnije kada su doručkovali povezan sa 11 odsto povećanim rizikom od koronarne bolesti srca, međutim, bilo je premalo muškaraca u studiji da bi istraživači dobili statistički značajne rezultate.
Prenela: O.M.
(kurir.rs/miss7zdrava.24sata.hr)