Simptomi koji ukazuju na diskus herniju: Operacija nije jedino rešenje, a evo kada je ipak neophodna

Profimedia

Čak u 90 odsto slučajeva hirurška intervencija nije neophodna za diskus herniju. Njoj se pribegava tek ako nijedna konzervativna metoda lečenja ne daje rezultate, kaže Srđan Anđelkov, fizioterapeut specijalista i otkriva koji simptomi ukazuju na diskus herniju.

Osećate bol u donjem delu leđa koji se širi ka jednoj ili obe noge, traje više od 10 dana i ne prolazi ni uz pomoć analgetika? Vreme je da potražite pomoć stručnjaka jer sve su prilike da imate diskus herniju, degenerativno oboljenje kičmenog stuba.

Usled propadanja, diskus se pomera i pritiska nerve u kičmi ili kičmenu moždinu što kod pacijenta izaziva bol. Ovo oboljenje dijagnostikuje se magnetnom rezonancom, a najčešće se javlja između 35. i 55. godine života.

Jačanje mišića leđa i stomaka, održavanje normalne težine, kretanje, izbegavanje naglih pokreta umanjuju mogućnost pojave diskus hernije.

Javlja se na vratu ili lumbalnom delu

Simptomi diskus hernije se razlikuju u zavisnosti od toga gde se javlja -na vratu ili u lumbalnom delu.

Trnjenje ruku i prstiju, bolovi u rukama i ramenima, slabost mišića ruku, bolni i ograničeni pokreti vrata, zujanje u ušima, glavobolje, problemi s očima i vidom, bolovi između lopatica, malaksalost, mučnina, vrtoglavica, sve su ovo simptomi diskus hernije vrata.

- Simptomi lumbalne diskus hernije su bol u krstima, u nivou bubrega, u zadnjici i duž noge. Takođe, može da bude praćena slabošću mišića podizača stopala, problemima sa mokrenjem i seksualnom disfunkcijom, nemogućnošću hodanja ili sedenja - objašnjava Srđan Anđelkov.

Privatna Arhiva 
Srđan Anđelkov, fizioterapeut specijalistafoto: Privatna Arhiva

Ovo su načini lečenja

Kada je u pitanju lečenje diskus hernije trendovi u visoko razvijenim zemljama akcenat sve više stavljaju na konzervativno lečenje. Zbog toga se razvija manuelna terapija kao sastavni deo fizikalne terapije.

- Na osnovu nalaza i snimaka kod pacijenta se sprovodi antibolna i antizapaljenska terapija, a uz pomoć fizikalnih agenasa, lasero, ultrazvučne, elektro i tekar terapije koja se zasniva na primeni radiofrekventnih strujnih talasa koji izazivaju toplotnu reakciju u tkivima - kaže Anđelkov i dodaje da se koriste i manuelne tehnike ponovnog nameštanja zglobova, kao što je akupunktura bolnih tačaka u mišićima.

Cilj oporavka je da se resorpcije diska ubrzaju i da se simptomi otežanog pokreta što pre otkloni.

- Kada se pojača lokalna cirkulacija u kičmenom kanalu i regiji koju je zahvatio sadržaj diska, bol se povlači, upala i trnjenje nestaju, pacijent dobija upustvo za vežbe i savete kako da se dalje ponaša.

U 90 odsto slučajeva, ističe naš sagovornik, hirurška intervencija nije neophodna.

- Njoj se pribegava tek ako terapija lekovima, a ni fizikalna terapija u trajanju od mesec dana ne daje rezultate ili ako dođe do komplikacija. Ako pacijent ima neurološke ispade upućuje se na hitnu hirurgiju. To su one situacije kada se javi jak bol duž obe noge, nekontolisano mokrenje, kao i opšta slabost obe noge – navodi Anđelkov.

Utrnulost nogu, slaba kontrola mokrenja i „palo stopalo“ su znaci da je operacija diskusa najverovatnije neophodna.

Prednosti endoskopske intervencije

Nekada se radi i endoskopska intervencija koja spada u red minimalno invazivnih.

- Ova intervencija ima dosta prednosti jer je pacijent kratko na bolničkom lečenju, sutradan već stoji, hoda i sedi, a posle druge nedelje od intervencije može da započne ambulantnu fizikalnu terapiju i rehabiltaciju, bez potrebe za banjskim lečenjem.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.