Dnevni dodatak vlaknima poboljšao je funkciju mozga kod starijih od 60 godina za samo 12 nedelja, pokazala studija urađena na Kraljevskom koledžu u Londonu. Naučnici koji su radili na ovoj studiji u dobijenim rezultatima vide šansu za novi način lečenja Alchajmerove bolesti.
Studija, koju su nedavno objavili istraživači sa Škole za životni kurs i populacione nauke u časopisu "Nature Communications", pokazala je da uzimanje prebiotičkih dodataka ishrani može poboljšati performanse u testovima pamćenja koji su povezani sa ranim znacima Alchajmerove bolesti.
Nova epoha u lečenju Alchajmerove bolesti
- Uzbuđeni smo što vidimo dobre primere za samo 12 nedelja. Ovo otkriće obećava novu epohu u lečenju Alchajmerove bolesti i poboljšanju kognitivnih funkcija mozga u starijoj populacija - rekla je dr Meri Ni Loklajn, autorka studije sa Odeljenja za istraživanje blizanaca Kraljevskog koledža u Londonu.
Kako populacije širom sveta stare, prevalencija stanja povezanih sa starenjem, kao što su kognitivni pad i gubitak mišića, je u porastu.
Istraživači u TvinsUK-u, najvećem britanskom registru blizanaca za odrasle sa sedištem na Kraljevskom koledžu u Londonu, pokušali su da shvate kako ciljanje na mikrobiotu, raznoliku zajednicu mikroorganizama koji žive u našim crevima, koristeći dva jeftina, komercijalno dostupna suplementa biljnih vlakana, inulin i FOS, može uticati na oba zdravlje mišića i funkcija mozga.
Dodatak vlakana doneo odlične rezultate
Istraživači su dodelili 36 parova blizanaca - 72 osobe - starijih od 60 godina da primaju placebo ili suplement svakog dana tokom 12 nedelja. Ni tim za analizu, ni učesnici nisu znali šta su dobili dok analiza nije bila završena (dvostruko slepa). Pored toga, svi učesnici studije su radili vežbe otpora i jeli proteinski dodatak koji je imao za cilj poboljšanje funkcije mišića.
Iako nije bilo značajne razlike u snazi mišića između grupa, grupa koja je primala dodatak vlaknima imala je bolje rezultate u testovima koji su procenjivali funkciju mozga, uključujući test učenja uparenih saradnika koji je rani marker za Alchajmerovu bolest: uparivanje pojmova, testovi memorije, testovi brzine obrade informacija i slično jer su ti parametri važni za svakodnevni život starije populacije. Na primer, reagovanje u saobraćaju ili zaustavljanje prilikom opasnosti..
Još jedan novi aspekt studije bio je njen daljinski dizajn koji je pokazao izvodljivost izvođenja ispitivanja kod starijih odraslih osoba bez potrebe za opsežnim putovanjima ili posetama bolnici, koje bi mogle da se isporuče u mnogim okruženjima širom sveta. Izazovi kao što su digitalna pismenost i pristup neophodnoj tehnologiji su priznati i biće obrađeni u budućim projektima većih razmera sa ciljem da se poboljša kvalitet života stare populacije širom sveta.
Izvor: Kcl.ac.uk/Zdravlje.Kurir.rs