Iako mislimo da se samo mi nerviramo kada idemo kod lekara, da li zbog gužve u čekaonici ili dugog čekanja na željeni pregled, ni lekarima nije lako sa nama, i postoji generalno nekoliko stvari koje stalno radimo koje njima smetaju.
Manjak medicinskog osoblja problem je sa kojim se sučavaju svi zdravstveni sistemi širom sveta, pa i Srbija. Taj nedostatak ljudi doveo je do novog problema, a to je prezauzetost lekara koji moraju da pregledaju previše pacijenata. Dodajući na to i činjenicu da su za vreme pandemije radili danonoćno, danas se neretko susrećemo sa problemom sagorevanja, psihičkog i fizičkog, u medicinskim ustanovama.
Stoga, bi trebalo malo da poradimo na svom ponašanju, jer postoje stvari koje radimo ili ne radimo, za koje su lekari priznali da im otežavaju rad, piše The Healthy.
- Nepripremljenost: “Preporuka je da pacijenti dođu spremni na pregled, odnosno da ponesu detaljan popis simptoma, kao i da znaju kada su im se prvi put pojavili simptomi i koliko često se ponavljaju”, izjavila je Ajline Zering, direktorka klinike ATX Primary Care iz Teksasa. Osim toga, trebalo bi da znate nazive i doze svih lekova koji su vam prepisani.
- Laganje o lekovima ili navikama: Vaš lekar ne može da vam čita misli, i neće vas osuđivati bez obzira na vaše životne navike. Tako da ako želite da vam tačno utvrdi dijagnozu i pomogne na najbolji mogući način, budite iskreni i detaljni u vezi sa istorijom bolesti, životnim navikama (vezanih za ishranu, fizičku aktivnost, seksualni život…) jer takve informacije pomažu ne samo lekaru već i vama. “Mislim da pacijenti ponekad zaborave da doktor nije tu da vas kazni ili učini da se osećate loše zbog svojih navika ili izbora. Cilj svakog lekara jeste da poboljša život svog pacijenta i pomogne mu da donese informisane odluke o svom zdravlju, a ne da osuđuje”, kaže Pejton Reiter, lekar opšte prakse iz Ostina.
- Izbegavanje redovnih pregleda: Kako biste uspeli da rešite svoj zdravstveni problem na vreme i kako bi prepisana terapija bila najdelotvornija, neophodno je da redovno idete na preglede i neophodne analize, jer tako ne samo da se uspostavlja kontinuitet nege, već i poverenja i pravilnog pacijent-lekar odnosa.
- Ćaskanje telefonom: Iako bi ova stavka trebalo da se podrazumeva, mnogi ljudi je nepoštuju. Razgovor telefonom, bilo da je u čekaonici ili ordinaciji, je zabranjen. Ako je baš neophodno da prilikom čekanja na pregled odgovorite na poziv, javite se na šalter i izađite ispred kako biste imali više privatnosti, ali i kako ne biste smetali medicinskom osoblju. Prilikom ulaska u ordinaciju, neophodno je da isključite zvuk na telefonu, jer lekar ima vrlo malo vremena da se posveti vašem problemu pa mu zvonjava telefona ili slušanje vašeg razgovora nisu potrebni i samo mu ometaju rad.
- Samodijagnoza uz pomoć dr Gugla: Većina ljudi misli da će im guglanje simptoma pomoći da se osećaju opušteno, ali obično ih pretraga odvede do najgoreg mogućeg scenarija, pa samim tim i nepotrebnog stresa. Iako može biti korisno za pacijenta da istraži sve što ga muči kako bi suzio spisak simptoma, lekari upozoravaju da internet samdijagnoza često može da dovede do dodatnih problema.
Izvor: The Health/Zdravlje.Kurir.rs