Znamo da visok holesterol dovodi do drugih zdravstvenih problema. Ali možda ćete biti iznenađeni kada saznate da je sam holesterol takođe nophodan za važne telesne funkcije, kao i da idealne vrednosti ne mogu biti iste za sve. Naučnici sa Jejl Univerziteta izdvojili su još nekoliko zanimljivih i važnih činjenica.
Holesterol proizvodi i reguliše jetra. Za mnoge ljude, problemi nastaju kada jedu previše hrane koja sadrži holesterol i hranu bogatu zasićenim mastima (kao što su crveno meso i punomasni mlečni proizvodi) koja vremenom povećava ukupnu količinu holesterola u njihovom telu.
On zatim počinje da cirkuliše u krvotoku, nagomilavajući se na zidovima arterija i formirajući plak. Ovo nakupljanje, nazvano ateroskleroza, može izazvati sužene krvne sudove, povećavajući rizik od srčanih bolesti i moždanog udara.
Dodatni problemi nastaju kada se plak nakupi u arterijama i odvoji se komadić koji putuje kroz krvotok i zadržava se u krvnom sudu, sprečavajući krv da teče.
- Te blokade mogu biti iznenadne - blokade krvnih sudova srca obično uzrokuju srčani udar - kaže dr Ehimen Aneni, kardiolog sa Jejla.
Da bi dijagnostikovao ili sprečio ove probleme, vaš lekar će redovno proveravati vaš holesterol da vidi da li je previsok. Ako je tako, promene načina života i lekovi mogu smanjiti vaše nivoe, smanjujući rizik od ozbiljnih zdravstvenih stanja.
Ovo su neke od važnih činjenica koje bi trebalo znati o holesterolu.
Možda ćete morati da proverite i svoj ne-HDL holesterol
Važno je znati da postoje različite vrste holesterola i koje su vaše vrednosti za svaki od njih. Da biste to utvrdili, lekar će vas najverovatnije uputiti na test krvi koji se zove lipidni panel.
Ovaj test meri:
- Holesterol lipoproteina niske gustine (LDL) (poznat i kao „loš“ holesterol) - Formira plak na zidovima arterija
- Holesterol lipoproteina visoke gustine (HDL) (poznat i kao „dobar“ holesterol) - pomaže telu da izbaci plak iz arterija
- Trigliceridi - Ove masti nisu holesterol, ali se mere u lipidnom panelu. Oni su neophodni za pravilno funkcionisanje tela, ali visoki nivoi povećavaju rizik od srčanog udara, moždanog udara i pankreatitisa
- Ukupni holesterol - Ova vrednost se zasniva na vašem LDL, HDL i 20 odsto vaših nivoa triglicerida
- Postoji i nešto što se zove ne-HDL holesterol, vrednost dobijena oduzimanjem HDL od ukupnog holesterola. Ne-HDL holesterol uključuje LDL holesterol, kao i manje poznate holesterole koji mogu izazvati aterosklerozu. Neki istraživači veruju da bi to mogao biti bolji pokazatelj vašeg rizika od srčanih oboljenja, jer pokriva sve holesterole u krvi koji izazivaju plak
Test za ne-HDL holesterol obično nije deo skrininga vašeg ukupnog holesterola. Ali ako imate visok krvni pritisak, dijabetes ili druge faktore rizika za srčane bolesti, vaše šanse za srčani udar su veće od normalnih. U ovim slučajevima, vaš lekar može vas uputiti da proverite i ne-HDL holesterol.
Deci takođe treba proveravati holesterol
Prema Američkoj akademiji za pedijatriju, deca bi trebalo da se kontrolišu holesterol između 9 i 11 godina (zbog rastuće epidemije gojaznosti) i ponovo sa 17 (pošto pubertet može uticati na nivo holesterola).
Pojedinoj deci bi trebalo kontrolisati holesterol između 2 i 10 godina. Tu spadaju:
- Desa sa roditeljima ili bakama i dekama čiji je ukupni nivo holesterola 240 mg/dL ili više
- Oni sa roditeljima ili bakama i dekama koji su doživeli srčani udar, moždani udar, blokirane arterije ili bolesti krvnih sudova u ili pre 55 godina (kod muškaraca) ili 65 (kod žena)
- Oni sa visokim krvnim pritiskom, dijabetesom, gojaznošću ili drugim faktorima rizika za srčana oboljenja
- Oni koji su usvojeni ili imaju nepoznatu porodičnu zdravstvenu istoriju. Ako dete ima visok nivo holesterola, lekari mogu proveriti da li ima osnovno stanje koje treba lečiti.
Posle 40-e treba češće proveravati holesterol
U odraslom dobu, počevši od 20. godine, trebalo bi da kontrolišete holesterol svakih 4-6 godina do 40. godine. Mlađi ljudi sa visokim holesterolom treba da se kontrolišu svake 1-2 godine.
Idealni nivoi holesterola nisu isti za sve
Lekari navode različite vrednosti holesterola za različite ljude.
Za decu i tinejdžere (od 19 godina i mlađi):
- Ukupni nivoi holesterola ispod 170 mg/dL
- Nivoi ne-HDL holesterola ispod 120 mg/dL
- Nivoi LDL holesterola ispod 100 mg/dL
- nivoi HDL holesterola od 45 mg/dL ili više
Za muškarce od 20 i više godina:
- Ukupni nivoi holesterola između 125-200 mg/dL
- Nivoi ne-HDL holesterola ispod 130 mg/dL
- Nivoi LDL holesterola ispod 100 mg/dL
- nivoi HDL holesterola od 40 mg/dL ili više
Za žene od 20 i više godina:
- Ukupni nivoi holesterola između 125-200 mg/dL
- Nivoi ne-HDL holesterola ispod 130 mg/dL
- Nivoi LDL holesterola ispod 100 mg/dL
- nivoi HDL holesterola od 50 mg/dL ili više
Pacijenti sa istorijom kardiovaskularnih oboljenja, kao što su srčani udar ili moždani udar, i oni sa visokim krvnim pritiskom trebalo bi da imaju za cilj manji broj.
- Ako ste imali srčani ili moždani udar, vaš LDL bi trebao biti manji od 70 mg/dL, a vaš ne-HDL bi trebao biti manji od 100 mg/dL“. Postoji i sve više dokaza da pacijenti koji su imali srčani ili moždani udar i imaju druge faktore rizika, poput visokog krvnog pritiska, treba da imaju LDL manji od 55 mg/dL - kaže dr Giaimo.
Veoma visoki HDL nivoi takođe nisu dobri; oni su povezani sa povećanim rizikom od srčanog udara, prema nedavnim istraživanjima.
Visok holesterol može biti nasledan
Čak 1 od 200 ljudi ima nasledno stanje koje se zove porodična hiperholesterolemija, što uzrokuje abnormalnost u tome kako telo obrađuje holesterol.
- To može da varira od unošenja previše holesterola iz hrane do stvaranja previše holesterola u vašoj jetri – ili nemogućnosti da se holesterol očisti iz krvotoka - kaže dr Giaimo.
Druge genetske abnormalnosti koje je teško identifikovati mogu uzrokovati visok holesterol, čak i ako ljudi prilagođavaju način života kako bi smanjili svoj broj.
Statini mogu pomoći ako promene načina života ne rade
Lekari obično počinju tako što preporučuju pacijentima promene u načinu života kako bi im pomogli da poboljšaju nivo holesterola i podstiču ih da promene način ishrane i uvedu više fizičke aktivnosti.
- Preporučujemo mediteransku ishranu. To je zeleno povrće, integralne žitarice i voće, obogaćene orasima i ekstra devičanskim maslinovim uljem. Holesterol se lepo snižava, a koristi se primećuju već nakon tri meseca i smanjuje sklonost krvnih sudova da se naduvavaju. Upala može učiniti holesterol još lepljivijim - kaže dr Aneni.
Ako promene u načinu života ne snize nivo holesterola kod pacijenata, ili ako su nivoi dovoljno visoki da odmah zahtevaju lekove, lekari prepisuju statine za smanjenje nivoa holesterola.
Statini pomažu u smanjenju LDL holesterola u telu. Ova terapija sprečava enzim koji je jetri potreban za proizvodnju LDL holesterola da radi svoj posao, što dovodi do nižih nivoa LDL holesterola. Statini takođe stvaraju pokrivač preko postojećeg plaka u arterijama tako da se ne otkine i sprečavaju stvaranje većeg plaka.
- Statini će sniziti nivo holesterola u vašem krvotoku, ali ono o čemu se ne govori toliko je da statini zapravo pomažu u sprečavanju pucanja plakova holesterola koji se već nalaze u arterijama. To je jedan od glavnih načina na koji pomažu u prevenciji srčanog i moždanog udara - kaže dr Giaimo.
Visok holesterol može se prevenirati
Zdrave životne navike mogu pomoći ljudima da održe nivo holesterola u zdravom opsegu.
Prenela. O.M.
(izvor: yalemedicine.org/Zdravlje.Kurir.rs)