Povodom Svetskog dana dece niskog rasta, koji se obeležava 20. septembra, o ovom zdravstvenom problemu razgovaramo sa dr sc. med. Tatjanom Milenković, NS, pedijatrom endokrinologom i načelnicom Odeljenja endokrinologije Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“.
Koliko bi deca godišnje trebalo da porastu, pa da možemo da govorimo o normalnom rastu?
- Brzina rasta je različita u različitom životnom dobu. Dete najviše poraste u 1. godini života i to oko 20-25 cm, u drugoj godini oko 12 cm. Potom se brzina rasta polako i postepeno smanjuje do puberteta i iznosi oko 5-6 cm. Brzina rasta ispod 5 cm za godinu dana sigurno je nedovoljna. Veoma je poželjno da roditelji mere svoju decu na 6-12 meseci kod kuće, a potom da te podatke ubacuju u aplikaciju „Karta rasta“ na telefonu. Aplikacija pravi krivulju rasta i alarmira ako dete treba da se javi lekaru bilo da je reč o niskom ili visokom rastau. Takođe, opominje roditelje na 6 meseci da dete treba da se izmeri. Na novoj aplikaciji, koja će, verujemo, biti gotova uskoro, nalaziće se i kratak animiran film o pravilnom merenju deteta. Tako da roditelji uopšte ne moraju da se zamaraju sa brojkama. Potrebno je da redovno mere decu i da ukucavaju izmerene visine u aplikaciju. Aplikacija „Karta rasta“ je vlasništvo Udruženja za pedijatrijsku endokrinologiju Srbije, besplatna je, na srpskom jeziku i biće dostupna i na android i na iphon telefonima.
Koji su najčešći uzroci niskog rasta kod dece?
- Uzroci niskog rasta su brojni. Daleko najčešće to su teške hronične bolesti koje nisu ili ne mogu biti pod kontrolom ili se leče farmakološkim dozama kortikosteroida. Na endokrinološke uzroke niskog rasta otpada svega 5% svih uzroka niskog rasta. Među endokrinim uzrocima niskog rasta najčešći je nedostatak hormona rasta, potom nedostatak hormona štitaste žlezde pruzrokovan neprepoznatim hroničnim limfocitnim tiroiditisom koji je danas relativno česta bolest kod dece.
Na šta treba roditelj da obrati pažnju u rastu dece? Koji je to „signal za uzbunu“ koji zahteva odlazak kod lekara?
- Dete treba od rođenja redovno da se meri. Do navršene druge godine meri se telesna duẓ̌ina, a potom telesna visina. Osim u domu zdravlja, roditelji mogu da izmere dete i kod kuće, i da dobijene visine ukucavaju u aplikaciju „Karta rasta“ na telefonu. Ako dete ne prati svoj kanal rasta, trebalo bi da se obrati pedijatru u domu zdravlja, a pedijatar će potom uputiti dete endokrinologu. Ako dete ne raste kako treba, bilo da je reč o visokom ili niskom rastu, aplikacija sama upozorava roditelje da bi trebalo da se jave lekaru.
Kako izgleda pregled deteta koje je došlo kod endokrinologa zbog niskog rasta?
- Pregled deteta koje je došlo zbog toga što ne raste normalno podrazumeva merenje telesne mase i visine, kao i opšti pregled sličan sistematskom pregledu. Pregledom se procenjuje da li je dete skladno građeno ili ne, da li je aspekt deteta neuobičajen, da li fizionomija kao i denticija odgovaraju uzrastu. Uvek se palpira štitasta žlezda i obavezno gleda da li dete ima znake puberteta. Uradi se auskultacija srca i pluća i palpira trbuh. Analize koje se rade su sledeće: sedimentacija, krvna slika, urin, biohemija, antitela za celijakiju, hormoni i rentgen leve šake da bi se procenila koštana zrelost. Ženskoj deci se radi i analiza kariotipa. Ako se kod deteta otkrije celijačna bolest, šalje se gastroenterologu i endokrinološko ispitivanje se završava. Ako otkrijemo hipotireozu, dajemo lek tiroksin i takođe završavamo ispitivanje. Ali, ako su sve analize u redu, zakazuje se procena sekrecije hormona rasta dinamskim testovima u bolničkim uslovima.
Koliko dece trenutno dobija terapiju hormonom rasta u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije?
- U Institutu uvek imamo oko 300 dece na terapiji hormonom rasta zbog različitih indikacija.
Ukoliko se na vreme uvede terapija da li deca normalno rastu tj. da li imaju normalnu telesnu visinu u odraslom dobu?
- Da li će dete na terapiji dostići normalnu visinu u odraslom životnom dobu zavisi od mnogo činilaca: uzroka niskog rasta, uzrasta kad je započeta terapija, da li se i koliko kasnilo sa dijagnozom, redovnosti terapije i genetskog potencijala, tj. visina roditelja. Lepo je kada deca dostignu svoj genetski potencijal, ali to ponekad nije moguće. Najveći broj dece dostigne normalnu telesnu visinu i onda smo svi zadovoljni: i roditelji i mi lekari, a najvažnije je da nam dete izađe nasmejano iz ordinacije.