- Za osobe sa migrenom vlada mišljenje da su hipersenzibilne, što je u potpunosti tačno, pa se za migrenu može reći da je i više od same glavobolje. Dokazano je da osobe sa migrenom pored nedostatka serotonina, koji sprečava pojavu glavobolje, nemaju ni dovoljno neurotransmitera GABA (gama-aminobuterna kiselina) koji smanjuje preteranu nadražljivost nervnih ćelija, što predstavlja glavni uzrok njihove preosetljivosti. Nedostatak neurotransmitera GABA se nadoknađuje isključivo upotrebom lekova koji pojačavaju njegovu transmisiju (prenos), a koji se daju u okviru profilakse migrenskih napada. Terapija se uvodi posle EEG snimanja i procene stepena poremećaja moždane funkcije - objašnjava prim. dr Ivan Mihaljev.
Migrena je primarna glavobolja koju pored ponavljanih napada bola, karakterišu brojni prateći simptomi i znaci (mučnina, povraćanje, povećana osetljivost na svetlost, buku i mirise).
- U pitanju je nasledna bolest, kod koje čak u 70 % slučajeva osobe sa migrenom imaju najmanje jednog srodnika prvog stepena (najbližeg člana porodice) koji takođe pati od migrene. Leči se lekovima za profilaksu migrene, u koje spadaju pojedini antidepresivi i antiepileptici, a metoda izbora za dijagnostikovanje migrene je elektroencefalografija (EEG).
I Frojda je mučila migrena
Od migrene patile mnoge slavne ličnosti poput Sigmunda Frojda, Alfreda Nobela i Fridriha Ničea, a da je i Luis Kerol u svojoj čuvenoj knjizi „Alisa u zemlji čuda“ opisao lična iskustva tokom napada migrene sa vizuelnom aurom.
Aura predstavlja kompleks fokalnih neuroloških simptoma koji se javljaju neposredno pre ili na početku napada migrenske glavobolje. Uglavnom se razvijaju postepeno tokom 5-20 minuta, a traju manje od 60 minuta.
- Aura se može javiti u obliku vizuelnih, senzitivnih i motornih fenomena. U najvećem broju slučajeva (čak kod 99 % bolesnika) u pitanju je vizuelna aura.
Pripremila: Violeta Nedeljković