Imuni sistem predstavlja niz složenih mehanizama koji učestvuju u odbrani organizma od stranih materija, kao što su bakterije, virusi, paraziti i tumorske ćelije. Kada imuni sistem greškom počne da napada sopstveni organizam, odnosno počne da stvara antitela protiv sopstvenih ćelija, dolazi do pojave autoimunih bolesti.
Ivica Jeremić, specijalista reumatologije otkriva nekoliko ključnih uzroka autoimunih bolesti.
Genetska predispozicija
Nasledni faktori:
Osobe koje u porodici imaju autoimunske bolesti imaju veći rizik da i sami obole.
Specifični geni:
Neki geni poput HLA genetskih varijanti povezani su sa većim rizikom od autoimunskih bolesti.
Faktori sredine
Infekcije:
Virusne i bakterijske infekcije mogu pokrenuti autoimuni odgovor kod genetski predisponiranih osoba.
Toksini:
Izlaganje određenim hemikalijama i toksinima može doprineti razvoju autoimunskih bolesti.
Neke autoimune bolesti dovode do oštećenja samo jednog organa (npr. Diabetes mellitus tip 1 u kome dolazi do oštećenja pankreasa), dok druge autoimune bolesti mogu zahvatiti ceo organizam (npr. sistemski eritemski lupus – SLE).
Hormonalni faktori
Hormoni:
Promene u nivou hormona, posebno estrogena, mogu uticati na imunološki sistem i doprineti razvoju autoimunskih bolesti, što objašnjava zašto su neke bolesti češće kod žena.
Recimo, sistemski lupus je teška autoimuna bolest od koje u Srbiji boluje oko 3.000 građana, a blizu 90 odsto obolelih čine žene, i to u reproduktivnoj dobi. Ova bolest zahvata gotovo sve organe.
Postavljanje dijagnoze autoimunog oboljenja može biti dugotrajan proces
Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma, anamneze, fizikalnog pregleda, laboratorijskih nalaza, imidžing tehnika (rentgensko snimanje, ultrazvuk, CT, MRI) i u nekim slučajevima- biopsije.
Pripremila. Violeta Nedeljković