Istraživanje, koje je sproveo međunarodni tim naučnika, proučavalo je genetske podatke prikupljene od 2,6 miliona ljudi iz 13 različitih DNK grupa. Njih 120.295 je imalo giht.
Poredeći genetske kodove osoba s gihtom i onih bez ove bolesti, tim je identifikovao 377 specifičnih regija DNK u kojima su postojale varijacije specifične za ovo stanje - od kojih 149 ranije nije bilo povezano s gihtom.
Iako su način života i faktori okoline svakako još uvek prisutni, nalazi ukazuju na to da genetika igra glavnu ulogu u određivanju da li će neko oboleti ili ne, a istraživači veruju da postoji još neotkrivenih genetskih povezanosti koje treba istražiti.
- Giht je hronična bolest sa genetskom osnovom i ne nastaje zbog "lošeg" ponašanja obolele osobe - potrebno je razbiti mit da je giht uzrokovan načinom života ili ishranom - kaže epidemiolog Toni Meriman sa Univerziteta Otago na Novom Zelandu.
Kako nastaje?
Giht se javlja kada je u krvi povišen nivo mokraćne kiseline, koja zatim stvara oštre kristalne iglice u zglobovima. Kada imuni sistem počne da napada te kristale, dolazi do bola i nelagodnosti.
Genetika je važna u svakoj fazi tog procesa, tvrde istraživači. Posebno utiče na verovatnoću napada imunog sistema na kristale i na način na koji se mokraćna kiselina prenosi kroz telo.
Patnja u tišini
Ova bolest može da dođe i prođe i postoje dostupni tretmani za lečenje, a autori studije smatraju da pogrešna shvatanja sprečavaju ljude da potraže pomoć. To je problem, jer broj slučajeva gihta stalno raste.
- Ovaj široko rasprostranjeni mit izaziva stid kod osoba sa gihtom, zbog čega neki ljudi radije pate u tišini i ne odlaze kod lekara koji može da im prepiše preventivni lek koji snižava nivo urata u krvi i sprečava bol - kaže Meriman.
Nova gnereacija lekova
Pored toga što nam pruža bolje razumevanje uzroka gihta, nova studija nudi naučnicima više mogućnosti za istraživanje tretmana lečenja, posebno u smislu kontrole imunog odgovora tela na nakupljanje mokraćne kiseline. Zapravo, postojeći lekovi mogli bi mogli da se prenamene za lečenje ovog stanja.
- Nadamo se da će s vremenom postati dostupni bolji i pristupačniji tretmani za nove slučajeve koje smo identifikovali - poručio je Meriman.
Priremila: N.L.
Izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.kurirs