Estetska hirurgija je nezaobilazna u svetu bogatih i slavnih, ali sve više postaje i sastavni deo života "običnog sveta". Društvo i mediji konstantno promovišu kult mladosti i telesne lepote modela, manekenki, glumica, pevačica, te plastične operacije i estetske intervencije postaju stvar društvenog prestiža i statusa. Ali da li postajemo srećniji i zadovoljniji sa punijim usnama, većim grudima, ispeglanim licem bez bora ili s manje masnih naslaga oko struka, otkriva za naš portal Marija Benin, klinički psiholog i psihoterapeut.
- Operacije mogu da poboljšaju doživljaj u vezi sa onim delom tela koji se operiše, ali ne mogu da utiču na ukupni i trajni doživljaj većeg samopouzdanja, samopoštovanja i osećaja sreće. Kod osoba sa stabilnim samopouzdanjem mišljenje o sebi se temelji na poznavanju sebe i svojih kvaliteta. Konstantno je, a takve osobe sebe prihvataju bezuslovno. To znači da su sposobne da realno prihvate svoje i mane i prednosti, svesni su svoje snage, ali i ograničenja, u isto vreme prihvataju sebe kao vredne osobe - objašnjava naša sagovornica.
Često osoba očekuje veliku pozitivnu promenu u svom životu nakon izvedene intervencije, a ona izostaje. Takođe, ljudi koji imaju ožiljke, zbog traume koju su doživeli neće moći da promene to iskustvo samom operacijom ožiljka, dodaje klinički psiholog.
Cilj koji stalno izmiče
U borbi sa svojom nesavršenošću, neki postaju zavisni od takvih zahvata i nikada ne mogu da dostignu doživljaj sreće i zadovoljstva sobom.
- Ukoliko je neka osoba preokupirana svojim fizičkim izgledom i stalno traži način da ga popravi i podvrgava se velikom broju intervencija kako bi uklonila nedostatke, zapravo želi da bude zadovoljna sobom, ali joj to nikako ne uspeva. Takva situacija zahteva uključivanje psihologa - preporučuje Marija.
Kada je reč o nesigurnosti mladih osoba, koje misle da će ako liče na neki uzor sa estrade, rešiti svoje probleme i da će preuzeti deo popularnosti te osobe, važno je naglasiti da je to samo jedna etapa u njihovom nezadovoljstvu, nakon koje često dolazi sledeća.
Razgovor pre intervencije
Zanimljivo je da razgovor sa psihologom ni u jednoj zemlji nije uveden kao obavezan u predoperativnoj pripremi pacijenata, dodaje naša sagovornica. Iz ugla hirurga najbolji kandidati su psihički zdrave i stabilne osobe sa realnim očekivanjima.
- Pre zahvata psiholog može da pomogne osobi da razreši određene životne dileme i pomogne da razume sebe, da možda prihvati sebe u stanju kakvom jeste ili da je pripremi da prihvati sebe u drugačijem izdanju. O ovome osoba može, naravno, i sama da razmisli. Menjanje tela nije prirodan proces i uvek postoje rizici od potencijalnih neželjenih efekata, fizičkih i psiholoških - podseća klinički psiholog i dodaje:
- Ni najveštiji hirurg ne može da zaustavi vreme, a mnogi estetski zahvati se pre ili kasnije vraćaju u proces starenja. Podignuti delovi će se opet opustiti, a zategnuto lice ponovo izborati. Mnogo je isplativije raditi na ulepšavanju unutrašnjeg bića, jer estetska hirurgija koriguje deo tela, ali ne i deo života - poručuje Marija Benin.
Nataša Lazović