Gotovo svi ljudi su anksiozni u određenim situacijama i u kontaktu sa određenim ljudima. Normalna uznemirenost nas motiviše i pomaže nam da se prilagodimo, podstiče razmišljanje, planiranje i oprez, dok se patološka anksioznost javlja iako ne postoji opasna ili preteća situacija. O razlikama među njima, kao i razlici između straha i anksioznosti, ali i tome kako na kraju da pomognete sebi, govori Marija Benin klinički psiholog i psihoterapeut.
Strah i anksioznost
Simptomi anksioznosti identični su simptomima straha, pa otuda potiče često izjednačavanje straha i anksioznosti. Osnovna razlika među njima je u postojanju realne opasnosti kod straha i iščekivanju nekog negativnog ishoda kod anksioznosti, gde nema realne opsanosti.
- Na primer, na ulici smo i primetimo da juri ka nama automobil i da postoji realna mogućnost da nas udari. U ovoj situaciji je čak i poželjno da osetimo strah koji će nas upozoriti da treba da preduzmemo nešto, da se što pre sklonimo. Međutim, ako smo na ulici i nema realne opasnosti, ali mi iščekujemo da će nam se nešto loše desiti, onda govorimo o anksioznosti - objašnjava naša sagovornica.
Gotovo svi ljudi su anksiozni u određenim situacijama i u kontaktu sa određenim ljudima. Većina studenata biće anksiozno kada polaže važan ispit, mnogi ljudi biće u određenoj meri anksiozni kada idu na prvi razgovor za posao, kada imaju bitan javni nastup i slično.
Anksioznost nije uvek štetna i nepoželjna
Normalna anksioznost nas motiviše i pomaže nam da se prilagodimo, podstiče razmišljanje, planiranje i oprez, i sprečava ponovna izlaganja neprijatnim i bolnim situacijama. Ovakva anksioznost je pod kontrolom pojedinca.
- Patološka anksioznost javlja se iako ne postoji opasna ili preteća situacija, ometa funkcionisanje osobe i javlja se neadekvatno mišljenje i ponašanje. Patološka anksioznost nije pod kontrolom osobe.
Intenzitet anksioznosti i trajanje variraju od pojedinca do pojedinca, i u zavisnosti od situacije. Svi simptomi koji se javljaju kada smo anksiozni imaju za cilj da nas zaštite od opasnosti, a pošto realne opasnosti nema, oni nemaju nikakvu funkciju. Ovi simptomi nisu opasni već samo jako neprijatni.
Kako pomoći sebi kada smo anksiozni?
1. Fizički se smiriti
Prva stvar koju bi trebalo da uradite je da se fizički smirite.
- Pokušajte za početak da skrenete misli sa svojih simptoma i umirite ubrzano disanje uz pomoć jednostavnih vežbi pravilnog disanja - nekoliko sekundi neka traje udah i nekoliko sekundi izdah i to ponovite nekoliko puta - savetuje psiholog.
2. Psihički se smiriti
Nakon što ste se fizički umirili, biće vam lakše da započnete sa racionalnim razmišljanjem: "Ne mogu da umrem od anksioznosti, ona je samo jako, jako neprijatna, ali ne i nepodnošljiva! Ne moram da sprečim anksioznost i ne mora da prestane ovog trenutka!" Jednostavno, pustite da prođe.
- Koliko puta ste do sada "preživeli napad anksioznosti"? Zašto mislite da ne bi mogli i sada? To su pitanja koja vam mogu pomoći, za razliku od onih koja počinju sa "Šta ako...?" To su pitanja koja vas vode u anksioznost, jer imaju za cilj da izlistaju sve "strašne" stvari koje vam se mogu desiti - nagalašava naša sagovornica.
Osobama koje su anksiozne, preporučuje se da nauče tehnike relaksacije, joga ili meditacija. Mogu pomoći i brojne knjige za samopomoć ili grupe samopomoći koje okupljaju osobe sa sličnim tegobama. Ukoliko vam ovo ne pomogne, preporuka je da se obratite psihologu, psihoterapeutu ili psihijatru.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
