Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije vakcine, koje se smatraju najvećim medicinskim dostignućem savremenog sveta, svake godine sačuvaju dva do tri miliona života. Tuberkuloza, difterija, tetanus, veliki kašalj, dečja paraliza, male boginje, rubeole, zauške, hepatitis B... samo su neke od bolesti koje su usprešno i gotovo u potpunosti suzbijene vakcinom, kaže primarijus dr Marija Radulović, specijalista urgentne medicine.
- Cilj vakcinacije je stvaranje imuniteta na određenu bolest. Njome se pre svega štiti pojedinac koji se vakciniše, ali se na ovaj način jača i kolektivni imunitet, tj. imunitet stada. Dobar primer za ovo je dečiji kolektiv u kojem obuhvat vakcinacije iznosi 95 odsto, a preostalih pet odsto mališana, koji nisu vakcinisani jer ne smeju da je prime, su takođe zaštićeni - objašnjava dr Marija Radulović.
Kako deluje?
Vakcine sadrže oslabljene ili neaktivne delove određenog organizma, tzv. antigene, koji pokreću imuni odgovor organizma.
- Bez obzira na to da li vakcina sadrži sam antigen ili takozvani nacrt za kreiranje antigena, ona neće izazvati bolest kod osobe koja primi vakcinu, već podstaći naš imuni sistem da reaguje na stvarni patogen. Nakon vakcinacije u telu ostaju zalihe takozvanih memorijskih ćelija koje pamte kako se u budućnosti treba boriti protiv virusa ili bakterija ukoliko dođe do kontakta - sugeriše dr Marija Radulović.
Ponekad sama vakcinacija može da izazove simptome kao što su temperatura, bol u mišićima, zglobovima, glavobolja, ali ti su simptomi očekivani i znak su da naš imuni sistem gradi zaštitu, dodaje naša sagovornica.
Magičnih 70 odsto
Odluka da se neko ne vakciniše ne šteti samo pojedincu, već i svim imunokompromitovanim osobama, odnosno onima koji iz opravdanih medicinskih razloga ne mogu da budu vakcinisani. Kada dovoljno ljudi u populaciji stekne imunitet na zaraznu bolest (procene kažu od 70-85 odsto), tada je i manja verovatnoća da će se širiti zaraza. Bolesti će biti, ali neće biti epidemije i ona će se sporadično javljati.
- Roditelji su najviše uplašeni zbog MMR vakcine, iako medicina zasnovana na dokazima pouzdano tvrdi da vakcine ne prourokuju autizam, dijabetes, multiplu sklerozu, astmu, niti hiperaktivnost. Kod nas je imunizacija obavezna i zakonski regulisana, dok je u zemljama u kojima to nije slučaj, kao na primer u Nemačkoj, obuhvat vakcinisane dece jako veliki zbog visoke zdravstvene prosvećenosti stanovništva, pa se ona zakonski i ne reguliše - navodi dr Radulović i dodaje:
- Vakcinacija je jedna od najvećih i najvažnijih tekovina ljudske civilizacije i odustajanje od ove metode zaštite zdravlja nas vraća u srednji vek, kada su deca u Srbiji u najvećem broju nosili imena Vuk i Nada kako bi se zaštitili od bolesti - poručuje.
Nataša Lazović