Da li bi trebalo da nas zabrinu povišeni enzimi jetre? Prepoznajte rizike i sačuvajte zdravlje na vreme
Ispitivanje ili testovi rada jetre mere enzime i proteine u krvi i pomažu u proceni rada jetre, kao i u otkrivanju mogućih oštećenja. Međutim, loši nalazi ne znače uvek bolest jetre, i često su potrebna dodatna ispitivanja.
Pacijenti sve češće dolaze kod lekara opšte prakse sa željom da provere svoju krvnu sliku ili odlaze u privatne laboratorije sa spiskom analiza za koje misle da su im potrebne. Ipak, laboratorijski nalazi sami po sebi nisu dovoljni; potrebno je sagledati širu sliku, koja uključuje simptome, druge analize i lekarski pregled. Iako retko, dešava se da laboratorijski nalazi budu u granicama normale, a da osoba već ima ozbiljnu bolest.
Analiza rada jetre
Analiza rada jetre su krvni testovi koji pomažu u otkrivanju uzroka simptoma, praćenju bolesti i oštećenja jetre. Oni mere nivoe određenih enzima i proteina u krvi.
Neki testovi mere koliko dobro jetra obavlja svoje osnovne funkcije, poput proizvodnje proteina i uklanjanja bilirubina (otpadnog proizvoda krvi). Drugi testovi mere enzime koje jetra oslobađa kao odgovor na oštećenje ili bolest.
Međutim, testovi rada jetre obično nisu dovoljni za postavljanje dijagnoze. Ako rezultati nisu u granicama referentnih vrednosti, obično su potrebne dodatne analize kako bi se utvrdio tačan uzrok. Loši rezultati ne znače nužno postojanje bolesti jetre - lekar će protumačiti rezultate, objasniti njihovo značenje i odlučiti da li su potrebni dodatni dijagnostički postupci.
Jetra je najveći organ u ljudskom telu. Njena težina iznosi oko 1.500 grama odnosno 2 % celokupne telesne težine.
Najčešći testovi
Najčešće analize rada jetre uključuju:
- alkalnu fosfatazu (ALP)
alanin aminotransferazu (ALT)
aspartat aminotransferazu (AST)
gama-glutamil transferazu (GGT)
nivo albumina
bilirubin
laktat dehidrogenazu (LDH)
protrombinsko vreme
Ovi enzimi (ALP, ALT, AST, GGT), bilirubin i albumini nisu specifični samo za jetru, već se nalaze i u drugim tkivima i organima.
Na primer, alkalna fosfataza se nalazi u jetri, žučnim kanalima i kostima, ALT se pretežno nalazi u jetri, dok se AST može naći u bubrezima, pankreasu, srcu, skeletnim mišićima i crvenim krvnim zrncima. AST i ALT su najčešće povišeni kod akutnih oštećenja jetre, posebno kod upalnih stanja izazvanih virusima, bakterijama ili hemijskim agensima.
GGT je enzim koji je možda najkarakterističniji za oštećenje jetre, naročito zbog prekomerne upotrebe alkohola. Međutim, povišen GGT ne znači uvek alkoholizam, već može da ukazuje i na nealkoholnu bolest masne jetre ili autoimune bolesti poput primarnog bilijarnog holangitisa (upale žučnih kanala).
Bilirubin nastaje prilikom razgradnje crvenih krvnih zrnaca i glavni je pigment žuči (žuto-zelene tečnosti koju proizvodi jetra i koja pomaže u varenju). Povećanje bilirubina izaziva žuticu, koja se manifestuje žutom bojom očiju i kože.
Albumin je protein koji proizvodi jetra i čini oko 60 odsto ukupnih proteina u krvi. On pomaže u održavanju rasta i regeneraciji tkiva, sprečava gubitak tečnosti iz krvnih sudova i prenosi hranljive materije i hormone po telu. Nizak nivo albumina može da ukazuje na oštećenje jetre.
Šta ako su nalazi jetre loši?
Kada su rezultati testova jetre loši, kod blagih povišenja vrednosti obično se ponavlja testiranje nakon određenog vremena. Češće je potrebno proširiti analize, kao što su mikrobiološke pretrage (za isključivanje infekcije), ultrazvuk jetre, MSCT abdomena (multislajsni skener) ili širi spektar krvnih analiza za otkrivanje autoimunih bolesti jetre.
Jasno je da se nijedan nalaz ne sme posmatrati izolovano, već se mora sagledati u kontekstu drugih rezultata i simptoma pacijenta. Kod retkih bolesti potrebno je vreme da bi se postavila sumnja na određeno oboljenje i obavile dodatne pretrage.
Čuvajte zdravlje jetre
Čuvajte svoju jetru koja se lako može oštetiti alkoholom, masnom hranom, pojedinim lekovima ili (nelečenim) infekcijama.
- Izbegavajte alkohol: Prekomerno unošenje alkohola jedan je od glavnih uzroka oštećenja jetre, uključujući bolest masne jetre, hepatitis i cirozu. Umereno pijenje znači do jedno piće dnevno za žene i do dva za muškarce.
- Birajte zdravu hranu: Ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i zdravim mastima (kao što su maslinovo ulje i orašasti plodovi) smanjuje opterećenje jetre. Izbegavajte prženu, masnu i procesuiranu hranu, kao i hranu s visokim sadržajem šećera koja može da dovede do gojaznosti i bolesti masne jetre.
- Redovno vežbajte: Fizička aktivnost ne samo da pomaže u kontroli telesne težine već i smanjuje količinu masti u jetri. Neka to bude na najmanje 30 minuta umerenog vežbanja dnevno, kao što su hodanje, plivanje ili joga.
- Pazite na lekove i suplemente: Neki lekovi, poput paracetamola, u velikim dozama mogu da oštete jetru. Takođe, nekontrolisano korišćenje biljnih suplemenata ili steroida može da izazove ozbiljne probleme. Uvek se konsultujte s lekarom pre nego što uzimate lekove ili dodatke ishrani.
- Zaštitite se od infekcija: Vakcine protiv hepatitisa A i B mogu značajno da smanje rizik od virusnih infekcija jetre. Takođe, izbegavajte deljenje igala, četkica za zube ili brijača, jer se hepatitis B i C mogu preneti kontaktom s krvlju ili telesnim tečnostima.
- Kontrolišite telesnu težinu: Gojaznost i insulinska rezistencija povezani su s nealkoholnom masnom bolešću jetre (NAFLD), koja može da pređe u ozbiljnije stadijume, poput fibroze ili ciroze. Uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost ključni su za prevenciju.
- Redovno se pregledajte: Faktori rizika, poput porodične istorije bolesti jetre, dijabetesa, gojaznosti, preterivanja u alkoholu ili korišćenja hepatotoksičnih lekova, zahtevaju redovne kontrole enzima jetre i ultrazvuk. Rana dijagnoza može da spreči ozbiljna oštećenja.
Pripremila: N.L.
Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.kurir.rs