Bronhoskopija, precizan pregled pluća i disajnih puteva: Evo kako se i zašto izvodi, ali i koje komplikacije može da napravi
Bronhoskopija omogućava da se uz pomoć tanke cevi (bronhoskopa), koja prolazi kroz nos i usta pacijenta, na monitoru vide pluća i unutrašnjost disajnih puteva. Evo u kojim situacijama ćete dobiti uput za ovu proceduru.
Bronhoskopija je procedura koja omogućava lekarima da pogledaju vaše pluća i disajne puteve. Obično je izvodi lekar specijalizovan za poremećaje pluća (pulmolog). Tokom bronhoskopije, tanak instrument (bronhoskop) se provodi kroz nos ili usta, niz grlo i u pluća.
Bronhoskopija se najčešće izvodi pomoću fleksibilnog bronhoskopa. Međutim, u određenim situacijama, kao što je jako krvarenje u plućima, ili kada je u disajnim putevima zaglavljen veliki predmet, može biti potrebna upotreba rigidnog bronhoskopa.
Najčešći razlozi za obavljanje bronhoskopije su uporan kašalj, infekcija ili nešto neuobičajeno što je viđeno na rendgenu pluća ili drugom testu. Bronhoskopija se takođe koristi za uzimanje uzoraka sluzi ili tkiva, uklanjanje stranih tela ili drugih prepreka u disajnim putevima ili plućima, ili za pružanje lečenja plućnih problema.
Zašto se obavlja bronhoskopija?
Bronhoskopija se obično izvodi kako bi se otkrio uzrok problema sa plućima. Na primer, vaš lekar vas može uputiti na bronhoskopiju ako imate uporan kašalj ili nenormalan rentgenski snimak pluća.
Razlozi za obavljanje bronhoskopije najčešće uključuju:
▪️ radi izolovanja mikroorganizama u slučaju nejasnih i upornih infekcija praćenih kašljem
▪️ kod sumnje na tuberkulozu ili gljivičnu infekciju
▪️ radi vađenja stranog tela
▪️ radi odstranjivanja sekreta koji blokira disajne puteve
▪️ radi uklanjanja polipa, adenoma, tumora
▪️ radi biopsije tj. uzimanja uzorka tkiva pluća
▪️ radi postavljanja traheobronhijalnih stentova
▪️ zbog krvarenja u plućima
▪️ zbog pneumotoraksa (kolabiranja plućnog krila).
Tokom određenih procedura, posebni uređaji mogu se provesti kroz bronhoskop, kao što su alat za uzimanje biopsije, elektrokoagulaciona sonda za kontrolu krvarenja ili laser za smanjenje veličine tumora u disajnom putu. Specijalne tehnike se koriste za vođenje uzimanja biopsija kako bi se obezbedilo da se uzme uzorak iz željenog područja pluća.
Kod ljudi s rakom pluća koristi se bronhoskop sa ultrazvučnim sondama
Kod ljudi sa rakom pluća, može se koristiti bronhoskop sa ugrađenim ultrazvučnim sondama kako bi se proverili limfni čvorovi u grudima. Ovo se naziva endobronhijalni ultrazvuk (EBUS) i pomaže lekarima da odrede odgovarajući tretman. EBUS se može koristiti i za druge vrste raka kako bi se utvrdilo da li se rak proširio.
Komplikacije bronhoskopije:
Komplikacije bronhoskopije su retke i obično su male, ali ponekad mogu biti i ozbiljnije. Verovatnije su ako su disajni putevi upaljeni ili oštećeni bolešću, a mogu biti i povezane sa samom procedurom ili sa sedativima i lokalnim anesteticima.
Krvarenje
Krvarenje je češće ako je uzeta biopsija. Obično je blago i prestaje bez lečenja.
Kolaps pluća
U retkim slučajevima, disajni putevi mogu biti oštećeni tokom bronhoskopije. Ako dođe do perforacije pluća, vazduh može da se sakuplja oko pluća, što može dovesti do njihovog kolapsa. Obično se ovaj problem lako leči, ali može zahtevati i hospitalizaciju.
Groznica
Groznica je relativno česta nakon bronhoskopije, ali nije uvek znak infekcije. Obično nije potrebno lečenje.
Kako se pripremiti za bronhoskopiju?
Priprema za bronhoskopiju obično uključuje ograničenja u ishrani i lekovima, kao i razmatranje dodatnih opreza.
Hrana i lekovi
Može biti potrebno da prestanete da uzimate lekove koji razređuju krv, poput aspirina, nekoliko dana pre bronhoskopije. Takođe, biće vam rečeno da ne jedete niti pijete četiri do osam sati pre procedure.
Odeća i lični predmeti
Na dan procedure biće vam zatraženo da obučete bolničku haljinu i uklonite proteze, delimične proteze ili uklonjive mostove. Bićete zamoljeni da uklonite slušne aparate, kontakt sočiva ili naočare.
Društvo i dodatne mere opreza
Ako ćete se vraćati kući nakon procedure, biće vam potreban prijatelj ili član porodice da vas odvede. Nećete moći da vozite zbog efekata lekova koji su korišćeni tokom procedure. Takođe je dobro da neko ostane s vama ostatak dana.
Šta možete da očekujete?
Bronhoskopija se obično izvodi u sobi za procedure u klinici ili u operacionoj sali u bolnici. Cela procedura, uključujući pripremu i oporavak, obično traje oko četiri sata.
Sama bronhoskopija obično traje od 30 do 60 minuta.
Pre procedure
Bićete zamoljeni da sedite ili ležite na stolu ili krevetu sa rukama pored tela. Bićete povezani sa monitorima kako bi medicinski tim pratio vaš puls, krvni pritisak i nivo kiseonika tokom procedure. Dobijate sedativ intravenozno da biste se opustili. Osećaćete se pospano, ali ćete ostati budni i moći da dišete sami i odgovarate na pitanja doktora. Biće vam stavljen anestetik u grlo, a ponekad i gel u nos. Ovi lekovi umanjuju neprijatnosti dok se bronhoskop postavlja.
Tokom procedure
Bronhoskop će biti postavljen kroz nos ili usta. Na kraju bronhoskopa je mala kamera koja omogućava lekaru da prati sliku na ekranu. Bronhoskop se polako provodi niz grlo, kroz glasne žice i u disajne puteve. Možda ćete se osećati neprijatno, ali to ne bi trebalo da boli.
Posle procedure
Bićete nadgledani nekoliko sati. Vaša usta i grlo biće utrnuli nekoliko sati, pa nećete moći da jedete ni pijete dok osećaj utrnulosti ne prođe. Započnite sa pijenjem male količine vode, a zatim možete jesti mekanu hranu poput supe i pirea od jabuka.
Rezultati
Vaš lekar će obično diskutovati rezultate bronhoskopije sa vama jedan do tri dana nakon procedure. Rezultati će pomoći lekaru da odluči kako da leči probleme sa plućima koje je pronašao ili da vas uputi na dodatne testove ili procedure. Ako je tokom bronhoskopije uzeta biopsija, biće potrebna analiza kod patologa, a rezultati mogu potrajati nekoliko dana ili nedelja.
Prenela: Violeta Nedeljković
Izvor: Mayoclinic.org/Zdravlje.Kurir.rs