Dr Mihajlo Farkić o revolucionarnoj intervenciji na srcu: Šta za pacijente znači nova metoda lečenja srčanih zalistaka nedavno urađena u Institutu Dedinje
U Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" nedavno je izvedena katererska intervencija lečenja mitralne regurgitacije (bolesti srčanih zalistaka), koja predstavlja prekretnicu u istoriji kardiovaskularne medicine, i to kao prva procedura ovog tipa u Srbiji, a treća u svetu.
Ova jedinstvena procedura, koja je urađena pacijentu starom 79 godina bez potrebe za otvaranjem grudnog koša, u potpunosti je smanjila tešku mitralnu regurgitaciju, odnosno propuštanje krvi iz leve komore u levu pretkomoru. Tim lekara i tehničara predvodio je dr Mihajlo Farkić, specijalista interne medicine i kardiologije, interventni kardiolog i načelnik Centra za strukturne bolesti srca Instituta "Dedinje", a za naš portal otkriva šta je bio najveći izazov tokom izvođenja ove intervencije, simptome koji mogu da ukazuju na ovu bolest, kao i najvažnije preporuke za očuvanje zdravljasrčanih zalistaka.
Šta je mitralna regurgitacija?
Mitralna regurgitacija predstavlja drugu najčešću bolest zalistaka u Evropi koja zahteva hirurško lečenje. Učestalost ove bolesti raste sa starošću - kod osoba starosti 18-44 godine iznosi oko 0,5 odsto, dok je kod onih starijih od 75 godina oko 9,3. Ova bolest ima dva podtipa: primarnu (degenerativnu) i sekundarnu (funkcionalnu) mitralnu regurgitaciju.
- Prvi tip je posledica morfoloških problema u aparatu mitralnog zalistka, poput prolapsa zalistaka ili pucanja niti koje ih drže. Drugi tip je rezultat problema u srčanim strukturama koje okružuju mitralni zalistak, pri čemu je sam zalistak obično normalan ili minimalno izmenjen. Sekundarna mitralna regurgitacija često se javlja zbog proširenja leve komore usled zapaljenja srčanog mišića, akutnog infarkta miokarda ili proširenja leve pretkomore usled aritmije apsolute - objašnjava doktor.
Najčešći simptomi ove bolesti uključuju gušenje, zamaranje, aritmije i edem pluća. Ovi simptomi nastaju zbog vraćanja krvi iz leve komore u levu pretkomoru tokom sistole, što izaziva dodatni pritisak na plućne vene.
Zašto je neinvazivno lečenje važno?
Kako izgleda katetersko lečenje mitralne regurgitacije? Ova minimalno invazivna procedura izvodi se uvođenjem katetera kroz butnu venu, navodi doktor. Kateter se zatim vodi do desne pretkomore, gde se specijalnom iglom pravi otvor na pregradi koja razdvaja levu i desnu pretkomoru. Nakon toga, kateter se uvodi u levu pretkomoru, tik iznad mitralnog zalistka, gde se vrši intervencija na zalistku.
- Intervencija podrazumeva kontrolisano smanjenje mitralnog prstena, čime se smanjuje i mitralna regurgitacija. Ova procedura ima značajnu prednost jer omogućava izbegavanje kardiohirurške intervencije kod pacijenata kod kojih bi operacija bila rizična zbog starosti, pridruženih bolesti ili uzroka nastanka regurgitacije - pojašnjava naš sagovornik.
Jedan od najvećih izazova ove intervencije je precizno postavljanje katetera na fibrozni prsten mitralnog zalistka. Procedura se izvodi uz pomoć 4D ehokardiografije, odnosno ultrazvuka srca putem sonde koja se stavlja u jednjak pacijenta, pružajući preciznu sliku srca u realnom vremenu - otkriva dr Farkić i dodaje:
- Rezultati ove metode su impresivni. Već istog dana nakon intervencije, pacijent je osetio poboljšanje disanja, dok je nekoliko dana kasnije prijavio bolju toleranciju fizičkih aktivnosti.
Perspektive nove metode
Ova metoda trenutno je u prvoj fazi ispitivanja na ljudima, pa je još rano govoriti o njenom uvođenju u redovnu kliničku praksu, navodi kardiolog. Nakon analize rezultata na prvih 15 pacijenata, proceniće se bezbednost i efikasnost procedure kako bi se odlučilo o nastavku istraživanja.
- Važno je napomenuti da već postoje metode za lečenje mitralne regurgitacije, poput MitraClip i PASCAL sistema, koje su dokazano efikasne u velikim kliničkim studijama. Timovi Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" prošli su sve potrebne obuke za implementaciju ovih metoda, čime se otvaraju nove mogućnosti za uspešno lečenje pacijenata s ovom složenom bolešću - naglašava doktor.
Kako sačuvati zdravlje srca?
Briga o zdravlju srca, pa i srčanih zalistaka, počinje svakodnevnim izborima - pravilnom ishranom, redovnim kretanjem i kontrolom faktora rizika.
- Iako ne postoje precizne preporuke za prevenciju bolesti srčanih zalistaka, zdrav način života, mediteranska ishrana i umerena fizička aktivnost mogu da doprinesu očuvanju zdravlja srca. Kod pacijenata s urođenim prolapsom zalistka, posebno je važna redovna kontrola i blagovremena dijagnostika - poručuje dr Mihajlo Farkić.
Nataša Lazović
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.