Da li je kupanje u moru dobra ideja ako imate ranu? Evo šta bi sve trebalo da znate o njihovom zarastanju
Bez obzira na veličinu, sve rane na koži - ogrebotine, posekotine i ubodne rane - zahtevaju pravilno čišćenje i dezinfekciju kako bi se sprečila infekcija. U ozbiljnijim slučajevima, kao što su jače krvarenje, kontaminacija prljavštinom, zemljom ili rđom ili ugrizi životinja, neophodno je obratiti se lekaru.
Čak i najmanje rane, poput zanoktice, puknutog plika ili ujeda insekta, mogu da postanu veoma neprijatne ako dođe do infekcije - kada bakterije prodru u dublje slojeve kože.
Simptomi infekcije i upale su:
Pravilno čišćenje rana
Da bi se sprečila infekcija rane i omogućilo brže zarastanje, ranu bi uvek trebalo prvo temeljno očistiti, po mogućstvu čistom, hladnom, tekućom vodom. Ako rana samo malo krvari, ne bojte se da pustite da malo krvi da iscuri, jer će to pomoći rani da se sama očisti.
Dezinfekcija
Zatim je treba temeljno dezinfikovati antiseptikom u spreju, prahu ili rastvoru, koji treba obilno naneti na samu ranu i kožu oko nje. Današnja dezinfekciona sredstva ne peckaju i većina njih se može koristiti i na koži i na sluzokoži odraslih i dece.
Antibiotik za kožu
Kada se dezinfekciono sredstvo dobro osuši, na ranu se može naneti lokalni antibiotik, koji se može kupiti u apoteci bez recepta, kako bi se sprečila naknadna infekcija ili upala.
Kada staviti flaster?
Male rane mogu se zaštititi flasterom, ali je važno paziti da flaster ostane suv, jer vlaga usporava prirodno zarastanje.
Stoga, kada osoba ne obavlja nikakvu aktivnost koja bi mogla dodatno da produbi ili inficira ranu, najbolje je da ranu ne prekriva ničim, već da je ostavi izloženu vazduhu. Međutim, tokom bilo koje aktivnosti, dok je rana sveža, preporučuje se da se zaštiti zavojem ili flasterom.
Iako narodna mudrost govori da more dobro "čisti" ranu, to se odnosi samo na male ogrebotine, a i more je potrebno da bude veoma čisto, što nije slučaj na javnim plažama.
Obilnije krvarenje
Ako rana jako krvari, krvarenje treba zaustaviti pritiskom sterilnom gazom ili kompresom, a nakon što krvarenje prestane, ranu treba oprati i temeljno dezinfikovati.
Takvu veću ranu treba držati prekrivenu sterilnom gazom (pričvršćenu lepljivom trakom) dan ili dva dok se na njenoj površini ne formira čvrsta krasta.
Nakon toga, trebalo bi da ostane nepokrivena, jer to omogućava brže zarastanje.
Za veće posekotine može se koristiti "steri-strip", tanka, sterilna i lepljiva traka koja, slično hirurškom koncu, drži ivice rane priljubljene. Ako je osoba vešta i iskusna u ovom postupku i rana nije previše duboka, poseta lekaru nije potrebna.
Nakon nekoliko dana, kada krasta počne da otpada, rana se može mazati biljnom mašću koja sadrži neven i kamilicu ili dekspantenolom kako bi se ubrzalo zarastanje kože.
Kada treba potražiti medicinsku pomoć?
Obavezno se obratite svom lekaru:
- ako rana obilno krvari, krvarenje se ne zaustavlja ili je veoma duboka ili široka
- kada je veoma prljava, kontaminirana ili je u rani ostao komad stakla, šljunka ili drveta
- kada je rana posledica ujeda životinje ili čoveka
- kada je rana veća ili veoma prljava, a osoba nije primila vakcinu protiv tetanusa (anti-tetanus) u poslednjih 10 godina
- ako je rana veća i povređena osoba je dijabetičar ili pati od autoimune bolesti ili je imala transplantaciju organa ili je nedavno imala veću operaciju ili je bila hospitalizovana
- ako se rana upali, zagnoji, postane topla na dodir i izaziva bol
Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.Kurir.rs
Šta da uradite kad vas opeče meduza? Ako uočite ovakve simptome na koži javite se lekaru