Uprkos svemu što antibiotici čine za svet, jedan od najvećih nedostataka njihove upotrebe je način na koji neselektivno ubijaju i 'dobre' i 'loše'.
Upotreba antibiotika nekada spasava život ne može samo da uništi napadače koji izazivaju bolesti u ljudskom telu već ima uticaj na creva i njihovu stalnu kolekciju mikroba.
Ovaj uticaj ponekad može dovesti do prekomernog rasta određenih bakterija ili gljivica. Na primer, žene imaju do 30 posto šanse da razviju gljivičnu infekciju nakon tretmana antibioticima.
Otpornost na antibiotike velika pretnja po globalno zdravlje
Pred nama je još dug put pre nego što ovaj antibiotik bude mogao da se testira na ljudima, ali istraživači se nadaju da može poslužiti kao plan za budući razvoj antibiotika.
Gram-negativne bakterije su česti uzročnici infekcija u crevima, plućima, bešici i krvi, a poznato je da je teško rešiti ih se. Njihova otpornost na aktuelne antibiotike jedna je od najhitnijih pretnji sa kojima se danas suočava globalno ljudsko zdravlje.
Antibiotici širokog spektra mogu ubiti i gram-negativne i gram-pozitivne bakterije. Ali naučnici kažu da postoji kritična potreba da se pronađe lek koji može posebno da cilja na gram-negativne bakterije, jer je veća verovatnoća da će biti otporne na naše trenutne antibiotike. Ovo daje šansu da više mikroba koji su korisni za ljudsko zdravlje budu pošteđeni.
Efikasniji od dosadašnjih antibiotika
Kada se u laboratorijskim posudama, ovaj novi antibiotik suprotstavio 130 sojeva običnih gram-negativnih bakterija otpornih na lekove, kao što su Ešerihija koli, pneumonija i Enterobacter cloacae, lek je uništio svaku pojedinačno, uspevajući tamo gde su mnogi drugi antibiotici bili neuspešni.
Kod živih glodara, novi antibiotik je takođe uspešno lečio akutnu pneumoniju i infekcije krvi, a sve to štedeći mikrobiom creva.
U stvari, naučnici su otkrili da lek nema „nema efekta na gram-pozitivne bakterije ili na nepatogene gram-negativne komenzalne bakterije” koje su živele u miševima.
Sprečavanje dodatnih komplikacija nakon upotrebe antibiotika
Ovo je uzbudljivo otkriće s obzirom na to da čak i kratko korišćenje antibiotika može izazvati brzo smanjenje raznolikosti vrsta mikroba koje žive u ljudskom crevu, a to može trajati mesecima pre nego što se vrati u normalu.
Zdravstvene posledice tih promena nisu dobro shvaćene, ali izgleda da ostavljaju pacijenta otvorenim za sekundarne infekcije nakon upotrebe određenih antibiotika.
Antibiotici specifični za patogene, kao što je ovaj novi, biće ključni za minimiziranje kolateralnog oštećenja crevnog mikrobioma. Ovaj efekat koji štedi mikrobiom učinio bi takve antibiotike superiornijim za pacijente u poređenju sa antibioticima u trenutnoj kliničkoj praksi.
Studija je objavljena u časopisu Nature.
Prenela: O.M.
izvor: sciencealert.com/Zdravlje.kurir.rs
NE PROPUSTITE
