Dva puta do inovativnih terapija: Kako izgleda procedura u Srbiji i kome se obratiti?
Zahvaljujući ovim lekovima, pacijenti sa ozbiljnim dijagnozama danas mogu da žive duže i kvalitetnije, često uz mogućnost da ostanu radno aktivni i funkcionalni članovi društva.
U poslednjih sedam godina u Srbiji je stavljeno na listu čak 96 inovativnih lekova, uključujući 16 novih terapija samo tokom 2024. godine, koje pokrivaju i rane faze oboljenja poput karcinoma dojke, multiple skleroze i psorijaze. Zahvaljujući ovim lekovima, pacijenti sa ozbiljnim dijagnozama danas mogu da žive duže i kvalitetnije, često uz mogućnost da ostanu radno aktivni i funkcionalni članovi društva.
Međutim, Srbija se i dalje nalazi na začelju Evrope po dostupnosti inovativnih lekova - na raspolaganju je manje od 10 % lekova koji su registrovani u EU u poslednje četiri godine. Trenutno čeka 50 do 80 novih lekova za stotine indikacija, koje već koriste pacijenti u susednim zemljama poput Bugarske, Hrvatske ili Rumunije.
Šta su inovativni lekovi?
Inovativni lekovi predstavljaju savremene terapije koje donose nove mogućnosti u lečenju ozbiljnih i hroničnih bolesti. Zahvaljujući napretku medicine i farmacije, ovi lekovi mogu da utiču na tok bolesti, ublaže simptome, poboljšaju kvalitet života pacijenata i, u mnogim slučajevima, produže život.
Kako do inovativnog leka?
Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, pacijent može da dobije inovativni lek na dva načina: ako se lek nalazi na listi lekova koje pokriva Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) ili - ukoliko nije - preko posebne procedure na osnovu člana 9 Pravilnika o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Kada je lek na C listi lekova
Najveći broj inovativnih lekova nalazi se upravo na takozvanoj C listi, gde su precizno navedene indikacije za koje se lek može koristiti, kao i da li je za njegovu primenu potrebno dodatno odobrenje komisije RFZO. U tom slučaju, proces uključuje više koraka: predlog moraju da daju tri lekara iz ustanove u kojoj se pacijent leči, nakon čega se medicinska dokumentacija šalje komisiji RFZO. Komisija, koju čine lekari iz državnih ustanova, odlučuje da li se lek odobrava i o tome obaveštava ustanovu, koja zatim kontaktira pacijenta.
Međutim, u praksi to često ide sporije nego što zvuči na papiru. Od trenutka kada lekari napišu predlog do prve doze leka mogu proći nedelje, pa i meseci. Takođe, zbog administrativnih prepreka i ograničenih sredstava, dešava se da neki pacijenti čekaju duže nego što je medicinski opravdano, dok neki predlozi budu i odbijeni.
Kada leka nema na listi – član 9 kao "izlaz u nuždi"
U situacijama kada inovativni lek nije na listi, pacijentu može biti dostupan na osnovu člana 9, ali samo ako ne postoje druge terapijske opcije. Tada predlog daju tri lekara odgovarajuće specijalnosti, a mora ga odobriti i direktor ustanove. Lek u tom slučaju ne nabavlja RFZO, već ga poručuje sama ustanova, dok fond naknadno refundira troškove.
U praksi, međutim, ovaj proces zahteva dodatni trud lekarskog tima, ozbiljnu administraciju i spremnost ustanove da preuzme finansijski rizik dok refundacija ne stigne. Takođe, procedura ne funkcioniše ujednačeno u svim bolnicama i domovima zdravlja - mnogo toga zavisi od internih procedura, ali i dobre volje nadležnih.
Izvor: Rfzo.srbija/Zdravlje.kurir.rs